Geološki fenomen u Kini: Otkriveno nalazište zlata vredno 86 milijardi dolara
Grupa geologa identifikovala je u kineskoj provinciji Hunan ogromno ležište koje bi moglo da sadrži više od 1.000 metričkih tona zlata. Ukoliko se ove procene potvrde, reč je o jednom od najznačajnijih otkrića u istoriji rudarstva, sa tržišnom vrednošću od oko 86 milijardi dolara. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su ekonomska održivost i ekološki uticaj eksploatacije na ovim dubinama još uvek pod znakom pitanja.
Pokrajinski institut za geologiju saopštio je da je oko 300 tona zlata locirano na relativno malim dubinama, dok je analizom terena identifikovano više od 40 zlatnih žila na dubinama između 2.000 i 3.000 metara. Chen Zhulin, vodeći stručnjak za istraživanje minerala, potvrdio je da su uzorci iz bušotina pokazali prisustvo „vidljivog zlata“ u stenama.
Razlika između resursa i rezervi: Ključ profitabilnosti
U rudarskom sektoru ključno je razlikovati resurse od rezervi. Resursi predstavljaju ukupnu količinu minerala u zemlji, dok su rezerve onaj deo koji se može isplativo i bezbedno izvući uz primenu trenutne tehnologije i zakonskih regulativa. Glavni faktor koji određuje sudbinu projekta Vangu biće prosečan sadržaj zlata po toni stene (g/t). Što je koncentracija veća, troškovi prerade i količina rudarskog otpada su manji.
Ovo ležište pripada tipu orogenih nalazišta zlata, koja su povezana sa složenim geološkim strukturama nastalim usled tektonskih pomeranja. Kod ovakvih sistema, rasedi i zone smicanja deluju kao kanali kroz koje cirkulišu topli fluidi bogati metalima, taložeći zlato u kvarcnim venama.
Izazovi ekstremnih dubina
Eksploatacija zlata na dubinama većim od 2.000 metara predstavlja ogroman inženjerski poduhvat. Visoki pritisci, ekstremne temperature i potreba za kompleksnim sistemima ventilacije i liftova značajno podižu prag isplativosti. To znači da ruda na tim dubinama mora biti znatno bogatija zlatom nego ona blizu površine kako bi projekat bio profitabilan.
U narednim fazama, timovi će morati da sprovedu intenzivna istražna bušenja i laboratorijske analize. Istovremeno, procenjivaće se ekološki rizici i društvene posledice, što je presudno za dobijanje dozvola za rad.
Globalne rezerve zlata: Gde se nalazi Srbija i svet?
Sjedinjene Američke Države i dalje drže lidersku poziciju sa 8.133 tone zlata, a prate ih Nemačka (3.350), Italija (2.452) i Francuska (2.437). Kina, koja konstantno uvećava svoje zvanične rezerve, trenutno zauzima visoko mesto sa 2.304 tone, a ovo novo otkriće moglo bi dodatno učvrstiti njenu poziciju kao globalne rudarske sile.
Kada je reč o Srbiji i Balkanu, naša zemlja se poslednjih godina pozicionirala kao lider u regionu po pitanju zlatnih rezervi, koje se konstantno uvećavaju i premašuju 40 tona. Iako je to daleko od svetskih giganata poput Rusije ili Kine, u evropskim okvirima Srbija zauzima značajno mesto, posebno u poređenju sa susednim zemljama. Primera radi, Španija drži 282 tone, dok su u Latinskoj Americi vodeći Brazil i Meksiko.
Geolozi ipak pozivaju na oprez: nauka tek treba da dokaže da su zlatni koridori u Hunanu dovoljno kontinuirani da obezbede dugoročno, bezbedno i profitabilno rudarstvo.
