Život sa hroničnim upalnim bolestima creva (IBD), kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, nosi sa sobom teret koji je javnosti često nevidljiv. Svakodnevica obolelih u Srbiji i svetu obeležena je nepredvidivim bolovima i hitnom potrebom za toaletom, koja se može javiti i do 15 puta dnevno. Ova realnost stvara konstantan strah i izolaciju, pretvarajući svaki izlazak iz kuće u rizičnu operaciju.
Nevidljiva borba i socijalna anksioznost
Za osobe sa IBD-om, ruta kretanja gradom ne određuje se prema destinaciji, već prema dostupnosti javnih toaleta. Stres zbog nemogućnosti pravovremenog pristupa kupatilu često vodi do ponižavajućih situacija koje ostavljaju duboke tragove na mentalno zdravlje. U Evropi, uključujući i naš region, stotine hiljada ljudi bori se sa ovim tabuom, povlačeći se iz društvenog života zbog nedostatka razumevanja okoline.
Francusko udruženje AFA Crohn RCH France pokrenulo je inicijativu koja menja pravila igre: uvođenje zvanične „kartice za hitan pristup WC-u“. Ovaj dokument bi trebalo da garantuje obolelima prioritetan ulaz u toalete u prodavnicama, kafićima i javnim institucijama, bez suvišnih pitanja i odbijanja.
Zašto je zakonsko priznanje kartice neophodno?
Iako su udruženja pacijenata i do sada delila slične kartice, njihova neformalna priroda često je dovodila do neprijatnih odbijanja od strane vlasnika objekata. Zvanično priznavanje na nacionalnom nivou donosi sigurnost i mir. Eve Saumier, direktorka komunikacija francuskog udruženja, ističe da nedostatak svesti o ovoj potrebi dramatično ograničava slobodu kretanja hiljadama ljudi.
Glavni benefiti zvanične kartice:
- Smanjenje stresa: Pacijenti mogu da planiraju aktivnosti bez straha od neprijatnih scena.
- Edukacija javnosti: Podizanje svesti o IBD bolestima kao ozbiljnim medicinskim stanjima.
- Očuvanje dostojanstva: Brz pristup toaletu u kritičnom trenutku sprečava fizičke i psihičke traume.
- Socijalna inkluzija: Oboleli se lakše odlučuju na putovanja i druženja, znajući da imaju podršku sistema.
Povratak slobode i ljudskih prava
Zvanično priznata kartica nije samo administrativno sredstvo; ona je simbol društvene empatije i podrške. Borba sa hroničnom bolešću je dovoljno iscrpljujuća, a pristup osnovnim fiziološkim potrebama ne sme biti dodatni izvor patnje. Inicijative poput ove u Srbiji bi mogle značajno da unaprede kvalitet života pacijenata, vraćajući im samopouzdanje i osnovno ljudsko dostojanstvo u svakodnevnom funkcionisanju.
