Priča o Hoseu Huguetu (José Huguet) počinje tiho, bez kapitala i bez ikakvog poslovnog plana. Sa samo 24 godine, Hose danas vodi uspešan biznis, ali put do vrha bio je popločan izazovima koji nemaju nikakve veze sa brojevima i profitom. Sve je počelo kada je imao samo 16 godina, u trenutku kada se borio sa jednim od najtežih perioda u svom životu.
Izlazak iz tame kroz sport
Depresija se prikrala neprimetno, kao suma neizgovorenih emocija i adolescentskih problema. Hose se seća meseci u kojima je spavao samo dva ili tri sata, ne razgovarajući ni sa kim i potiskujući sve pod tepih. „Košarka je bila ono što me je izvuklo iz te situacije“, priseća se on u razgovoru za medije. U svom rodnom gradu Rosariju, u Argentini, pronašao je jedino moguće utočište na terenu.
Ideja za biznis pojavila se gotovo slučajno. Hose je želeo da kupi specifične patike koje nigde nije mogao da pronađe. Ubrzo je shvatio da i drugi igrači u njegovom klubu imaju isti problem. Postavio je sebi neizbežno pitanje: „Ako ih niko ne donosi, zašto ne bismo mi?“. To je bio trenutak koji je promenio sve.
Prvih 30 € i učenje u hodu
Njegov prvi „poslovni model“ bio je improvizovani dogovor sa prodavcem koji je već imao zalihe, ali nije znao kako da ih proda. Hose je počeo da objavljuje katalog na Instagram stranici Hoop Shoes. Bez ikakvog ulaganja, prodao je svoj prvi par i zaradio oko 30 €. Za tinejdžera koji je tada bio u dubokoj krizi, to je bio znak nade.
Hose nije imao formalno poslovno obrazovanje niti je znao da koristi Excel. Sve što je naučio o prodaji, naučio je putem YouTube tutorijala i knjiga koje je primenjivao istog dana. „Bilo je zarazno. Naučio bih nešto, video rezultat i želeo da naučim još više“, objašnjava on. Njegova soba, a kasnije i cela porodična kuća, postala je skladište.
Zajednica važnija od prodaje
Pravi skok dogodio se tokom pandemije. Dok su tereni bili prazni, Hose je odlučio da se fokusira na sadržaj umesto na direktnu prodaju. Organizovao je prenose uživo, izazove i razgovarao sa svojom publikom kao sa saigračima. Kada se sport vratio, ti ljudi su postali njegovi najverniji kupci jer je već postojala izgrađena emocionalna veza.
- Timski rad: Danas u projektu učestvuje više od deset ljudi.
- Porodični biznis: Hose je zaposlio sopstvenog oca kao svoju desnu ruku.
- Saradnje: Brend je sarađivao sa zvezdama poput Fakunda Kampaca.
- Infrastruktura: U planu je izgradnja košarkaških terena u okviru lokala.
Najvažnija životna lekcija
Uprkos velikom uspehu i putovanjima, Hose insistira na tome da je najveća promena bila lična, a ne ekonomska. Iz mračnog perioda izvukao je pouku koja mu danas služi kao kompas: razumevanje da je sve prolazno. Svoj biznis ne meri samo brojevima, već misijom da nastavi da razvija košarkašku kulturu u svojoj zemlji.
Kada se osvrne unazad, ključni trenutak nije bila prva prodaja, već odluka 16-godišnjeg dečaka da sebi pruži još jednu šansu. Danas, on s ponosom kaže: „Ja sam košarkaš koji prodaje drugim košarkašima“, podsećajući nas da najuspešniji projekti često nastaju iz čiste ljubavi i potrebe za preživljavanjem.
