Prisustvo nove invazivne vrste u okruženju Delte Ebra prestalo je da bude samo hipoteza i postalo je dokazana činjenica, potkrepljena naučnim studijama i izveštajima iz samog ribarskog sektora. Reč je o raku koji, na prvi pogled, može proći kao još jedna obična kozica u gajbama na pijaci, ali čija je ekspanzija poslednjih godina postala konstantna.
Progresivni porast broja primeraka ulovljenih u ovoj oblasti potvrđuje da ova invazivna vrsta ne samo da je stigla do Mediterana, već je uspela i da se trajno nastani. Naučno praćenje pokušava da utvrdi do koje mere ona može narušiti ravnotežu sa autohtonim vrstama i kakve će posledice imati na srednji rok za ekosistem reke Ebro i njen priobalni pojas.
Koja je to invazivna vrsta koja se širi Deltom Ebra?
Rak o kome je reč je Penaeus aztecus, poznat kao meksička braon kozica. Poreklom iz Meksičkog zaliva i sa istočne obale Sjedinjenih Američkih Država, prvi put je primećen u Mediteranu 2009. godine, u vodama Turske. Od tada, njegovo napredovanje ka zapadu je bilo nezaustavljivo.
U Španiji je studija koju su 2023. godine objavili istraživači sa Visokog saveta za naučna istraživanja (CSIC) potvrdila njegovo prisustvo na katalonskoj obali putem morfoloških i genetskih analiza. Pronalaženje zrelih ženki u okruženju Delte Ebra dokazalo je da ova vrsta već upotpunjuje svoj životni ciklus u ovim vodama. Ovaj podatak je ključan jer podrazumeva da opstanak populacije ne zavisi isključivo od novih spoljnih dolazaka, već se vrsta stabilno reprodukuje u zoni.
Ekspanzija i ekonomska realnost
Evolucija ulova odražava konsolidaciju ove vrste. Na ribljoj berzi u Vinarosu, prisustvo braon kozice je od retke pojave postalo konstanta. Prema rečima nadležnih iz ribarskog udruženja, pre četiri godine jedva bi se pojavio jedan ili dva primerka po brodu dnevno. Već sledeće godine brojalo se na desetine, a nedavno su zabeležene cifre i do 40 kilograma po određenim brodovima.
Iako za sada nije zabeležen direktan pad ulova autohtone crvene kozice (Penaeus kerathurus), naučnici su na oprezu zbog moguće konkurencije za hranu i prostor. Prethodni slučaj plavog raka u istom okruženju opravdava ovaj oprez – tada je širenje bilo munjevito i značajno je izmenilo i biodiverzitet i ribarske aktivnosti.
Kako je stigla do Mediterana?
Najprihvaćenija hipoteza o dolasku meksičke braon kozice ukazuje na balastne vode velikih trgovačkih brodova. Ovi brodovi uzimaju vodu u lukama Kariba radi stabilizacije navigacije i kasnije je ispuštaju u mediteranskim destinacijama. Tim procesom se mogu preneti larve različitih vrsta. Delta Ebra, zbog svojih specifičnih ekoloških uslova, bogatstva hranljivim materijama i stabilne temperature, pokazala se kao idealno stanište.
Stručnjaci razlikuju ovu vrstu po njenoj braon boji sa narandžastim ili žućkastim tonovima. Sa ekonomske tačke gledišta, sektor posmatra situaciju sa dozom pragmatizma. Dok autohtona kozica u jeku sezone može dostići cenu i preko 40 € po kilogramu, braon kozica se obično kreće između 12 € i 18 €. Ova razlika u ceni utiče na potražnju, naročito kod kupovina za veće proslave, iako kuvari ističu da postoje razlike u ukusu i teksturi u korist domaće vrste.
