Više od 50 godina verovali smo da poznajemo tačnu veličinu i oblik Jupitera, najveće planete u našem solarnom sistemu. Međutim, istraživači sa Instituta za nauku Vajzman (Weizmann Institute of Science) u Izraelu revidirali su ovo znanje koristeći najsavremeniju tehnologiju i nove podatke sa Nasine sonde Juno.
U novoj studiji objavljenoj u prestižnom naučnom časopisu Nature Astronomy, tim koji je predvodio međunarodnu grupu naučnika iz Italije, SAD, Francuske i Švajcarske, pružio je najpreciznije određivanje dimenzija Jupitera do sada. „Samo poznavanje udaljenosti do Jupitera i posmatranje njegove rotacije omogućava određivanje veličine i oblika“, navodi profesor Yohai Kaspi sa Departmana za zemaljske i planetarne nauke instituta Vajzman. „Ali za zaista precizna merenja potrebne su sofisticiranije metode.“
Tehnologija koja menja udžbenike
Prethodna saznanja o obliku Jupitera bila su zasnovana na svega šest merenja obavljenih pre skoro pet decenija tokom misija Voyager i Pioneer. Danas, zahvaljujući sondi Juno koja orbitira oko planete od 2016. godine, naučnici su analizirali čak 26 novih merenja. Ključni trenutak dogodio se kada je Juno prošla iza Jupitera u odnosu na Zemlju, što je omogućilo radio signalima da prođu kroz atmosferu planete.
- Preciznija merenja: Radio signali koji se savijaju prolazeći kroz atmosferu omogućili su kreiranje detaljnih mapa gustine i temperature.
- Promena dimenzija: Otkriveno je da je Jupiter oko 8 km uži na ekvatoru i 24 km ravniji na polovima nego što se ranije mislilo.
- Spljoštenost: Jupiter je približno 20 puta spljošteniji od Zemlje zbog svoje brze rotacije i unutrašnje strukture.
„Moraćemo da ažuriramo udžbenike“, kaže Kaspi. „Veličina Jupitera se, naravno, nije promenila, ali se promenio način na koji je merimo.“ Iako nekoliko kilometara deluje zanemarljivo na planeti tolikih razmera, ovi podaci su ključni jer omogućavaju da se modeli unutrašnjosti Jupitera mnogo preciznije usklade sa podacima o gravitaciji.
Šta to znači za nauku?
Ovo istraživanje ima šire implikacije za razumevanje gasnih džinova uopšte. Jupiter služi kao referentna tačka za proučavanje sličnih planeta izvan našeg solarnog sistema. Proučavajući njegovu unutrašnjost, naučnici se približavaju razumevanju nastanka celog Sunčevog sistema, s obzirom na to da je Jupiter verovatno bio prva planeta koja se formirala.
Pored toga, nova merenja su po prvi put uzela u obzir ekstremne vetrove i uragane koji besne pod oblacima Jupitera, a koji takođe utiču na njegov oblik. Tehnike razvijene tokom ove studije koristiće se i u budućim misijama, poput letelice JUICE Evropske svemirske agencije, koja je već na putu ka Jupiterovim mesecima.
