Lepota je u oku posmatrača: Zašto štitimo samo ‘lepe’ životinje?
Ljudska percepcija lepote kod životinja direktno utiče na zaštitu nekonvencionalnih vrsta, tvrde stručnjaci. Privlačnost prema osobinama kao što su velike oči, okrugla lica ili mali nosovi potiče od takozvanog dečijeg obrasca. Ovaj koncept opisuje kako ljudski mozak pozitivno reaguje na ove karakteristike, povezujući ih sa nežnošću i potrebom za zaštitom.
Međutim, mnoge životinje koje su prema estetskim kriterijumima proglašene ružnim poseduju iznenađujuće evolucione adaptacije i igraju ključnu ulogu u biodiverzitetu, iako su često isključene iz programa očuvanja, navodi Science Focus.
1. Aj-aj sa Madagaskara
Aj-aj (Daubentonia madagascariensis) je najveći noćni primat na svetu. Prepoznatljiv je po izduženim prstima, crno-belom krznu i prodornim narandžastim očima. Koristi tehniku udaranja po šupljim deblima kako bi detektovao skrivene larve, što je metod sličan eholokaciji. Vrsta je ugrožena zbog krčenja šuma, ali i lova podstaknutog lokalnim sujeverjima koja ovo stvorenje povezuju sa nesrećom.
2. Nosati majmun sa Bornea
Ovaj majmun sa Bornea ističe se po svom neobičnom nosu, koji kod mužjaka može dostići i do 17 centimetara. Nos je indikator zdravlja i snage, te služi za privlačenje partnerki. Ovi primati su odlični plivači zahvaljujući kožicama na stopalima, što im omogućava da prelaze reke i izbegavaju krokodile.
3. Gola krtica
Uprkos telu prekrivenom naborima i istaknutim žutim zubima, gola krtica je pravo čudo prirode. Retko oboljeva od raka i može da živi znatno duže od drugih glodara zahvaljujući niskom metabolizmu. Svu potrebnu vodu dobija iz hrane, pa joj direktna konzumacija tečnosti nije potrebna.
4. Riba-mrlja (Blobfish)
Često proglašavana najružnijom životinjom na svetu, riba-mrlja zapravo ne izgleda tako u svom prirodnom staništu na dubinama od 600 do 1.200 metara. Njeno želatinasto telo i meke kosti omogućavaju joj da izdrži ekstremni pritisak okeana. Tek kada se izvuče na površinu, njena struktura se deformiše i poprima prepoznatljiv ‘tužan’ izgled.
5. Goblin ajkula
Ovaj ‘živi fosil’ postoji više od 125 miliona godina. Njena najfascinantnija osobina je produžna vilica koja se brzo izbacuje kako bi uhvatila plen. Iako živi na velikim dubinama blizu obala Japana i drugim delovima sveta, trenutno se ne smatra ugroženom vrstom.
6. Aligatorska kornjača
Ovo je najveća slatkovodna kornjača u Sjedinjenim Američkim Državama. Sa svojim oklopom prekrivenim bodljama i kukastim kljunom, izgleda praistorijski. Koristi poseban dodatak na jeziku koji liči na crva kako bi namamila plen. Danas se suočava sa smanjenjem populacije zbog gubitka staništa.
7. Kalifornijski kondor
Sa rasponom krila od tri metra, ovo je najveća kopnena ptica u SAD. Iako je strvinar neobičnog izgleda, kondor pokazuje vrlo društveno ponašanje. Tokom 1980-ih, svi preostali divlji primerci su prebačeni u rezervate kako bi se sprečilo njihovo potpuno izumiranje.
8. Sajga antilopa
Karakteristična po svom ogromnom nosu koji visi preko usta, ova antilopa naseljava stepe Rusije, Kazahstana i Mongolije. Njen nos služi za filtriranje prašine tokom suvih leta. Zahvaljujući intenzivnim naporima za očuvanje, njihova populacija u Kazahstanu se značajno oporavila i sada broji preko dva miliona jedinki.
9. Vijetnamska svinja
Prepoznatljiva po naboranom licu i opuštenom stomaku, ova rasa je postala popularna kao kućni ljubimac. Iako je nekada bila veoma brojna, danas se u svom izvornom obliku smatra ugroženom.
10. Afrički marabu
Ova velika ptica često se može videti na deponijama u centralnoj i južnoj Africi. Zbog svog pogrbljenog stava i crnih krila, dobila je nadimak ‘ptika pogrebnik’. Igra ključnu ulogu u ekosistemu kao čistač prirode.
11. Zvezdonosa krtica
Na svom licu ima 25.000 senzornih receptora koji formiraju strukturu u obliku zvezde. Ovi organi omogućavaju krtici da detektuje hranu i seizmičke vibracije sa neverovatnom preciznošću, što nadoknađuje njen veoma slab vid.
Prihvatanje različitosti u životinjskom svetu ključno je za budućnost naše planete. Isključivanje životinja iz programa zaštite samo zbog njihovog izgleda rizikuje narušavanje biodiverziteta koji nam je svima neophodan.
