Naučnici širom sveta s pažnjom prate putanju novootkrivenog asteroida 2024 YR4, koji bi mogao postati autor najsnažnijeg lunarnog udara u zabeleženoj istoriji. Iako je prvobitno postojala bojazan da bi ova stena prečnika preko 60 metara mogla pogoditi Zemlju, najnoviji podaci sa teleskopa James Webb ukazuju na drugu metu – naš prirodni satelit.
Ovaj kosmički objekat, veličine zgrade od 15 spratova, kreće se brzinom od 15 kilometara u sekundi. Prema proračunima NASA-inog centra CNEOS, postoji verovatnoća od 4,3% da će doći do direktnog sudara sa Mesecom 22. decembra 2032. godine.
Energija jača od 5.000 godina istorije
Ako dođe do udara, oslobođena kinetička energija biće ekvivalentna eksploziji 6,5 megatona trotyla. To bi bio najsnažniji zabeleženi impakt u poslednjih 5.000 godina.
Eksperti sa Univerziteta Kornel predviđaju sledeće posledice:
- Novi krater: Formiranje kratera prečnika oko jednog kilometra.
- Izbacivanje materijala: Čak 100.000.000 kg mesečevog kamenja moglo bi biti izbačeno u svemir.
- Globalni potres: Udar bi izazvao seizmičke talase magnitude 5.0 stepeni, koji bi se osetili širom Meseca.
Rizik za satelite i spektakl na nebu
Iako Zemlja nije u direktnoj opasnosti, oblak krhotina izbačenih sa Meseca mogao bi ugroziti satelite u našoj orbiti. Međutim, za posmatrače sa Zemlje, ovo bi bio neverovatan optički događaj.
- Svetlosni blic: U trenutku udara očekuje se blic vidljiv golim okom, koji bi trajao nekoliko minuta.
- Termalni sjaj: Satima nakon udara, rastopljena stena temperature oko 2.000 K isijavala bi infracrvenu svetlost.
- Kiša meteora: Delovi stena bi ostali zarobljeni u Zemljinoj gravitaciji, pružajući jedinstvenu priliku za naučna istraživanja.
Test za odbranu planete
Ovaj potencijalni sudar naučnici vide kao savršenu priliku za testiranje tehnologija planetarne odbrane. Praćenje stotina izbačenih fragmenata omogućilo bi uvežbavanje metoda za presretanje i preusmeravanje opasnih kosmičkih objekata.
Iako je verovatnoća od 4,3% mala, ona je u astronomskim okvirima veoma značajna. Dok se 2032. godina približava, teleskopi u Srbiji i svetu biće usmereni ka istom cilju – praćenju stene koja bi mogla zauvek promeniti izgled mesečevog lica.
