Istorija koja stoji iza klasičnog komada odeće
Nitne na džinsu su jedan od onih sitnih detalja koji kriju ogromnu priču i ključnu funkciju. Iako ih danas uzimamo zdravo za gotovo, one su nastale kao konkretno rešenje za veoma praktičan problem i, tokom vremena, postale su neraskidiv simbol farmerki.
Da bismo razumeli čemu služe nitne, moramo se vratiti samom poreklu ove odeće. Farmerke nisu osmišljene kao modni komad, već kao izuzetno otporna radna odeća. Sredinom 19. veka, rudarima, železničarima i radnicima u poljoprivredi bile su potrebne pantalone koje mogu da izdrže duge radne dane, nagle pokrete i teške terete u džepovima.
Rešenje za slabe tačke
Šavovi, a posebno oni na džepovima, bili su najslabija tačka: lako su se rašivali zbog stalne napetosti i pritiska. Upravo tu se pojavljuje razlog postojanja nitni. Nitne su mali metalni delovi, obično od bakra ili sličnih legura, koji se postavljaju na strateška mesta kako bi se bolje rasporedila napetost tkanine.
Fiksiranjem nekoliko slojeva tkanine metalom, značajno se smanjuje habanje koje nastaje kada se džep napuni alatom, novčićima ili drugim teškim predmetima. Umesto da sva sila pada isključivo na konac šava, nitna apsorbuje deo tog pritiska i produžava životni vek odeće. Jednostavno rečeno, one čine da farmerke traju duže.
Zašto baš bakar?
Upotreba bakra nije slučajna. Ovaj materijal je otporan, fleksibilan i dobro podnosi koroziju, što je ključno za odeću koja se često pere i koja je izložena znoju i stalnom trenju. Osim toga, bakar stari na plemenit način: s vremenom može potamneti ili izgubiti sjaj, ali se retko lomi.
Zanimljivo je da je mali prednji džep, poznat i kao džep za sat, takođe deo ovog dizajna još od 19. veka. Ono što je počelo kao tehnički izbor za zaštitu radnika u rudnicima, danas je postalo prepoznatljiv estetski pečat bez kojeg je nemoguće zamisliti par kvalitetnih farmerki u Srbiji i širom sveta.
