Australijanac David Hole godinama je čuvao težak, crvenkasti kamen koji je pronašao u prirodi, čvrsto verujući da se unutar njega krije ogromno bogatstvo u zlatu. Tek nakon stručne analize u muzeju, istina je isplivala na videlo: u pitanju je meteorit, neprocenjivo vredniji za nauku nego bilo koji grumen plemenitog metala. Ovaj kosmički putnik stariji je od same Zemlje i nudi ključne dokaze o nastanku našeg Sunčevog sistema.
Hole je svoj pronalazak otkrio u Regionalnom parku Maryborough, mestu koje je tokom 19. veka bilo epicentar australijske zlatne groznice. Dok je pretraživao teren detektorom metala, naišao je na stenu koja je po svojoj težini i boji odudarala od svega poznatog. Iako u Srbiji tragači retko nailaze na ovakve raritete, ovaj slučaj pokazuje da prava vrednost često leži tamo gde je najmanje očekujemo.
Kamen koji je prkosio bušilicama i kiselini
Ubeđen da je unutrašnjost ispunjena zlatom, David je pokušavao da otvori stenu na sve moguće načine. Njegovi napori su, međutim, bili potpuno uzaludni:
- Mehanički otpor: Ni dijamantska burgija ni testera za metal nisu ostavile trag na misterioznoj masi.
- Hemijski pokušaji: Čak ni agresivne kiseline nisu uspele da nagrizu površinu stene.
- Fizička snaga: Udarci teškim čekićem nisu rezultirali ni najmanjom pukotinom, što je tipično za ekstremno guste gvozdeno-kamene meteorite.
Naučna senzacija: Sastav koji krije tajne kosmosa
Kada je David konačno odneo kamen težak 17 kilograma u Muzej u Melburnu, stručnjaci su ostali zatečeni. Korišćenjem specijalne dijamantske testere, naučnici su uspeli da odseku mali deo i zavire u unutrašnjost. Ono što su videli bio je pravi naučni spektakl.
Analiza je pokazala da stena sadrži izuzetno visok procenat gvožđa, ali i specifične kristalizovane kapi minerala poznate kao kondrule. Ove mikroskopske strukture predstavljaju najstariji čvrsti materijal u svemiru, formiran pre nego što su planete uopšte počele da se spajaju. Za razliku od zlata, koje je čest predmet trgovine u Srbiji, ovaj meteorit je unikatna arhiva istorije univerzuma.
Meteoriti kao najjeftinije „svemirske sonde“
Naučnici ističu da su ovakvi nalazi od neprocenjivog značaja jer nam omogućavaju da istražujemo svemir bez skupih letelica. „Meteoriti su vremeplovi. Oni nam pružaju tragove o starosti, formiranju i hemijskom sastavu našeg Sunčevog sistema“, naglašavaju istraživači.
Davidova stena je uvrštena u red najređih geoloških nalaza, a on je umesto zlata ušao u istoriju kao pronalazač predmeta koji je svedočio rađanju zvezda. Njegova priča služi kao podsetnik da je naučno znanje često najvrednije blago koje možemo posedovati u 2026. godini.
