Voće uveče može izazvati veću paniku nego čokolada posle ponoći. Dok jedni tvrde da je „šećer pred spavanje“ direktan put ka gojenju, drugi plaše lošim snom i „zadržavanjem“ hrane u stomaku. Pre nego što izbacite bananu iz večere, proverite šta je zapravo važno, a šta je samo internet mit.
Da li je voće uveče dobra ideja? Najčešći mitovi
Oko konzumiranja voća stvorilo se mnogo netačnih teorija zbog kojih su mnogi u Srbiji počeli da ga izbegavaju, naročito u večernjim satima. U međuvremenu, ishrana bogata voćem i povrćem je model ishrane koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, jer je to prirodan izvor vitamina, minerala i vlakana neophodnih za pravilno funkcionisanje organizma. Uprkos tome, deo populacije i dalje ne ispunjava dijetetske preporuke, dok drugi ograničavaju voće iz straha da će im „pogrešno vreme“ otežati održavanje telesne težine.
Mit br. 1: Voće se sme jesti samo ujutru
Ovo uverenje proizilazi iz činjenice da voće sadrži ugljene hidrate. Uz to ide popularna teza da ono što se pojede kasnije „neće stići da se svari“, pa bi voće trebalo konzumirati samo do određenog sata. U stvarnosti, organizam vari i koristi ugljene hidrate bez obzira na doba dana. Porast nivoa glukoze u krvi nakon unosa ugljenih hidrata je normalna pojava i nije rezervisana samo za određeni sat.
Mit br. 2: Ako pojedeš voće posle 14h, ugojićeš se
Ovaj mit se često povezuje sa dijetama koje pretpostavljaju da se namirnice koje sadrže šećere, ako se jedu popodne, „pretvaraju u masno tkivo“. Samo vreme konzumiranja voća nije faktor koji „prebacuje metabolizam“ na gojenje. Štaviše, analize pokazuju da osobe koje jedu više voća i povrća statistički češće imaju nižu telesnu masu od onih koji ih ograničavaju.
Mit br. 3: Voće samo na prazan stomak
Da li voće pojedeno nakon obroka „truli“ ili izaziva nelagodu jer zadržava drugu hranu u stomaku? Istraživanja su ispitivala kako voće utiče na pražnjenje želuca. Pokazalo se da ga može neznatno usporiti, ali razlika je minimalna i to nije mehanizam koji uzrokuje kvarenje hrane. Za mnoge ljude ovaj efekat može biti čak i koristan, jer duže održava sitost i smanjuje rizik od grickanja između obroka.
Kada je doba dana važno?
Ako se lečite od dijabetesa tipa 2 ili imate značajne oscilacije glikemije, vredi birati voće sa nižim glikemijskim indeksom i pratiti reakciju organizma. Često je bolje jesti voće kao deo obroka, idealno u kombinaciji sa proteinima ili vlaknima, jer takva kompozicija ublažava nagle skokove glukoze. Sa druge strane, kod redukcije telesne mase, pametna strategija je jesti voće pre obroka ili tokom njega, jer vlakna povećavaju osećaj sitosti.
Koliko voća jesti dnevno?
Voće je dragoceno, ali u praksi bi u ishrani trebalo da ustupi mesto povrću po količini. Preporuke ukazuju na to da bi proporcija povrća i voća trebalo da bude oko 3/4 prema 1/4. To je jednostavna referentna tačka: voće može biti na meniju svakog dana, ali bi povrće trebalo da čini veći deo „biljne“ strane vašeg tanjira. Zahvaljujući tome lakše je održati balans, sitost i stabilniji glikemijski odgovor.
