Budućnost naših okeana predstavlja jedan od najvećih globalnih izazova, a neverovatno otkriće duboko u morskim sedimentima pruža nam ključni uvid u njihovu evoluciju. Naučnici su utvrdili da ljuštura školjke koja je živela više od 500 godina krije podatke o dramatičnim promenama u morskim strujama, šaljući ozbiljno upozorenje čitavom svetu, pa i stručnjacima u Srbiji koji prate klimatske fluktuacije.
Studija objavljena u časopisu Science Advances otkriva da ovi drevni organizmi beleže destabilizaciju subpolarnog severnog Atlantika. Biolozi naglašavaju da promene u morskim strujama direktno utiču na ravnotežu globalne klime, a podaci izvučeni iz dubina ukazuju na to da se okean bori da zadrži svoju prirodnu funkciju.
Prirodni „godovi“ morskih dubina
Istraživanje koje je predvodio Univerzitet u Ekseteru fokusiralo se na vrstu Ocean quahog. Ova školjka je poznata po ekstremnoj dugovečnosti, a njena ljuštura funkcioniše poput godova na drvetu. Svaki sloj predstavlja jednu godinu života i precizno beleži:
- Temperaturu vode: Promene koje direktno utiču na biodiverzitet.
- Salinitet: Ključni faktor za kretanje okeanskih struja.
- Hranljive materije: Indikator zdravlja morskog ekosistema.
Analizom ovih slojeva rekonstruisana je istorija severnog Atlantika tokom pola milenijuma. Identifikovana su dva kritična perioda nestabilnosti: početak 20. veka i razdoblje koje je počelo 1950. godine i, nažalost, traje i danas.
Tačka bez povratka: Usporeni oporavak okeana
Ono što najviše zabrinjava naučnu zajednicu jeste usporavanje sistema struja poznatog kao AMOC (Atlantska meridionalna obrtajuća cirkulacija). Ova struja je odgovorna za transport toplote sa tropskih predela ka severu. Dok je u prošlosti okean uspevao da brzo ispravi poremećaje, slojevi školjki dokazuju da se u poslednjih nekoliko decenija sposobnost oporavka okeana drastično usporila.
Ako AMOC oslabi ili potpuno kolabira, posledice bi bile katastrofalne na planetarnom nivou:
- Ekstremne zime: Evropa bi se mogla suočiti sa drastično nižim temperaturama.
- Intenzivne oluje: Učestalost i snaga vremenskih nepogoda bi se povećala.
- Poremećaj padavina: Direktna pretnja poljoprivredi i snabdevanju hranom.
- Izumiranje vrsta: Drastične promene u morskom životu i lancu ishrane.
Dugovečne školjke deluju kao biološki arhivi koji nam pomažu da razumemo promene nastale mnogo pre satelitskih merenja. U trenutku kada su svetska mora pod pritiskom globalnog zagrevanja, ovi podaci su od presudnog značaja za osmišljavanje strategija koje bi mogle sprečiti nepovratnu štetu po čovečanstvo.
