Sunčeva baklja X1.95: Početak haosa
Sunce je 18. januara 2026. godine oslobodilo svoju prvu baklju maksimalne klase X1.95 ove godine. Iako po apsolutnoj snazi ovo nije apsolutni rekord svih vremena, događaj je izazvao jednu od najintenzivnijih radijacionih oluja u 21. veku.
Protok solarnih protona energije veće od 10 MeV u blizini Zemlje dostigao je vršne vrednosti od oko 37.000 pfu (čestica po jedinici fluksa). To je apsolutni rekord u poslednje dve decenije i jedan od najviših pokazatelja u 25. solarnom ciklusu. Poređenja radi, istorijski maksimum iznosi oko 43.500 pfu, zabeležen u martu 1991. godine.
Nivo S4: Šta to znači za nas na tlu?
Radijaciona oluja dostigla je nivo S4 (Severe) na skali NOAA. Iako zvuči zastrašujuće, opasnost za nas na površini Zemlje je minimalna zahvaljujući magnetnom polju i gustoj atmosferi koji blokiraju energetske protone na velikim visinama. Međutim, rizici su ogromni za tehnologiju i ljude u orbiti.
- Kosmonauti: Posade na MSS moraju potražiti sklonište u zaštićenim delovima stanice.
- Avijacija: Posade na letovima preko polarnih predela izložene su povećanoj radijaciji.
- Sateliti: Mogući su ozbiljni kvarovi elektronike i trajna oštećenja solarnih panela.
Plazma stiže brzinom od 1700 km/s
Oko 22:30 po našem vremenu, 19. januara, do Zemlje je stigao ogroman oblak plazme poznat kao koronalno izbacivanje mase (CME). Brzina solarnog vetra dostigla je ekstremne vrednosti do 1700 km/s. Zanimljivo je da su precizna merenja bila otežana jer su senzori na satelitu ACE prestali da rade pod naletom moćnog toka protona.
Rezultat je planetarna geomagnetna oluja nivoa G4 (Severe). Naučnici upozoravaju da bi oluja mogla nakratko dostići i nivo G5 – najviši mogući stepen koji je u poslednjih 20 godina zabeležen samo jednom, u maju 2024. godine.
Spektakl na nebu: Gde će se videti polarna svetlost?
Ova geomagnetna aktivnost donosi i neverovatne prizore. Intenzivne polarne svetlosti (aurora borealis) već se opažaju na širinama mnogo južnijim od uobičajenih. Postoji realna šansa da se pod povoljnim uslovima ovaj fenomen vidi čak i sa naših prostora, odnosno južnije od 45. stepena severne geografske širine.
- Mogući su kratkotrajni prekidi u visokofrekventnoj radio-komunikaciji.
- Moguće su oscilacije napona u velikim energetskim sistemima.
- GPS navigacija može pokazivati greške u pozicioniranju.
Oluja je trenutno u punom jeku. Savet istraživača je jasan: ako ste na mestu sa čistim nebom, udaljite se od gradske rasvete i pogledajte ka severnom horizontu. Priroda nam sprema jedan od najuzbudljivijih svetlosnih spektakala decenije!
