Zelena oaza usred narandžastih dina
Iz Zemljine orbite, severna pustinja Saudijske Arabije izgleda kao beskrajni sloj narandžastih dina. Međutim, na novom snimku koji je objavila NASA, lanac jarko zelenih krugova iznenada narušava ovu monotoniju, označavajući oazu Džuba. Ovaj prizor je toliko geometrijski precizan da skoro podseća na džinovski umetnički projekat, ali u stvarnosti priča fascinantnu priču o drevnim jezerima, modernoj poljoprivredi i budućnosti vodnih resursa.
Oaza Džuba i drevno jezero pod peskom
Prema podacima NASA-ine opservatorije, Džuba se nalazi u kotlini davno nestalog jezera u srcu pustinje Nafud, oko 650 kilometara severozapadno od Rijada. Nekadašnje dno jezera danas se nalazi stotinama metara ispod okolnog „peščanog mora“ i proteže se oko 20 kilometara u dužinu. Na zapadnoj ivici ove depresije uzdiže se Džabal Um Sinman, tamni stenoviti masiv čija dva vrha podsećaju na kamilu koja se odmara.
Ovaj masiv igra ključnu ulogu jer razbija zapadne vetrove i stvara „vetrovitu senku“, sprečavajući pokretne dine da zatrpaju oazu. Zahvaljujući ovom prirodnom fenomenu, poljoprivreda je ovde opstala generacijama, dok su mnoga druga jezera u regionu davno presušila i nestala.
Tajne fosilne vode i krugovi vidljivi iz svemira
Sami krugovi su rezultat rada centralno-pivotnih sistema za navodnjavanje. U ovom sistemu, dugačka prskalica se polako okreće oko centralnog bunara. Iz svemira, svako navodnjavano polje izgleda kao skoro savršen disk, često prečnika oko jedan kilometar. Bunari se napajaju iz dubokih vodonosnih slojeva ispunjenih takozvanom fosilnom vodom.
Hidrolozi koji sarađuju sa NASA-om opisuju ove podzemne vode kao praktično neobnovljive u današnjim klimatskim uslovima. Procenjuje se da je njihovo ispumpavanje ekonomski isplativo samo još nekoliko decenija. Oaza Džuba je jasan primer kako tehnologija može izvući prinose iz ekstremnih predela koristeći drevne resurse, ali i upozorenje na granice pustinjske poljoprivrede.
Istorija upisana u stenama
Pored moderne poljoprivrede, ovaj region čuva i duboku prošlost. Na stenama Džabal Um Sinmana nalazi se najmanje 5.500 natpisa i 2.000 prikaza životinja, uključujući kamile, planinske koze i pse na povocu. Ovi crteži su deo UNESCO-ve svetske baštine i svedoče o vremenu kada je Arabija bila mnogo zelenija i vlažnija. Danas, isti onaj basen koji je privlačio praistorijske putnike, predstavlja centar visokotehnološke poljoprivrede koji balansira između bezbednosti hrane i očuvanja ograničenih zaliha vode.
