Strah koji svetli u mraku
Strah miliona ljudi širom sveta upravo je dobio novu, gotovo nadrealnu dimenziju zahvaljujući naučnom istraživanju: nauka je pronašla način da stvori fluorescentne bubašvabe. Ovi insekti, koji kod mnogih izazivaju instinktivni otpor, od sada mogu da svetle u mraku. Razlog za ovo nije puka radoznalost, već želja da se detaljno prouči proces reprodukcije kako bi se dugoročno stalo na put invaziji ovih štetočina.
Zamislite da otvorite kuhinjski ormarić usred noći i, umesto smeđe mrlje koja brzo beži, ugledate male crvene bljeskove koji svetle u tami. Iako ovo zvuči kao scena iz naučnofantastičnog filma, reč je o vrhunskom naučnom napretku koji su predvodili istraživači iz Španije.
Revolucija u genetskoj modifikaciji
Tim stručnjaka sa Instituta za evolucionu biologiju (IBE), gde sarađuju Univerzitet Pompeu Fabra i Španski nacionalni istraživački savet (CSIC), uspeo je po prvi put da genetski modifikuje jedinke vrste Blattella germanica (nemačka bubašvaba) tako da njihovi potomci emituju karakterističnu crvenu svetlost.
Izazov nije bio nimalo jednostavan: ekstremna tvrdoća jaja bubašvaba činila je gotovo nemogućim uspešnu modifikaciju njihovog DNK. Međutim, korišćenjem DIPA-CRISPR tehnologije, naučnici su uspeli da umetnu gen za fluorescenciju na stabilan i, što je najvažnije, nasledan način.
Nove strategije za suzbijanje štetočina
Manipulacijom ključnog gena za razvoj pod nazivom distal-less i njegovim spajanjem sa proteinom crvenog sjaja, postignuto je da približno 30% tretiranih ženki donese na svet embrione koji svetle pod mikroskopom. Cilj iza ovih genetski modifikovanih bubašvaba je olakšavanje proučavanja bioloških procesa jedne od najotpornijih štetočina na svetu.
Kada su nervni sistem i ekstremiteti osvetljeni, naučnici mogu u realnom vremenu da posmatraju kako se formiraju ova tkiva bez korišćenja invazivnih ili skupih metoda. Ovo je ključno za:
- Razumevanje genetike reprodukcije bubašvaba.
- Dizajniranje preciznijih strategija kontrole koje su ekološki prihvatljivije.
- Primenu stečenih znanja na druge insekte koji su važni za evolutivna istraživanja.
Razumevanje načina na koji se ovi insekti razmnožavaju prvi je korak ka stvaranju metoda kontrole koje će biti mnogo efikasnije i manje štetne po životnu sredinu u odnosu na klasične insekticide.
