Opasnost koja vreba iz svakodnevnih proizvoda
Ovo se može ticati svakoga od nas. Naučnici su dokazali da čak 168 uobičajeno korišćenih hemikalija – uključujući pesticide prisutne u hrani i vodi – može ozbiljno oštetiti dobre crevne bakterije. Studija objavljena u časopisu Nature Microbiology pokazuje da svakodnevna izloženost narušava mikrobiom znatno snažnije nego što se ranije mislilo. Ovo otkriće dovodi u pitanje bezbednost mnogih proizvoda koje koristimo svakodnevno.
Istraživanje sa Kembridža: Mikrobiom pod opsadom
Naučnici sa Univerziteta u Kembridžu sproveli su laboratorijske analize ukupno 1.076 hemijskih supstanci, testirajući ih na 22 vrste crevnih bakterija. Identifikovali su 168 jedinjenja koja su toksična za mikroorganizme koji čine zdrav mikrobiom. U grupu sa najnepovoljnijim dejstvom spadaju pesticidi, kao što su herbicidi i insekticidi koji se koriste u poljoprivredi, ali i industrijske hemikalije poput onih koje se koriste kao plastifikatori.
Autoriteti su istakli da većina ovih supstanci prodire u ljudski organizam putem hrane, vode ili kontaktom sa okolinom. Dr Indra Roux, koautorka studije, izjavila je da su mnoge supstance, iako dizajnirane da deluju na specifične ciljeve poput insekata ili gljivica, takođe snažno utiču na naše crevne bakterije, što ih čini biološki aktivnijim nego što se ranije smatralo.
Otpornost na antibiotike i lista ‘Prljave dvanaestorke’
Posebno zabrinjava činjenica da neke bakterije, pokušavajući da se odbrane od hemikalija, menjaju svoje funkcionisanje tako da istovremeno postaju otpornije na antibiotike, poput ciprofloksacina. Ako se ovaj fenomen dogodi u ljudskim crevima, to može značajno otežati lečenje budućih infekcija. Kako biste smanjili rizik u Srbiji i šire, stručnjaci preporučuju pažnju pri odabiru namirnica.
Evo liste 12 proizvoda koji su u 2025. godini proglašeni najzagađenijim pesticidima (tzv. ‘Prljava dvanaestorka’):
- Spanać, jagode i kelj
- Grožđe, breskve i nektarine
- Trešnje, kruške i jabuke
- Kupine, borovnice i krompir
Profesor Kiran Patil sugeriše da je jedan od načina za ograničavanje kontakta sa ovim hemikalijama temeljno pranje voća i povrća pre upotrebe, kao i izbegavanje korišćenja pesticida u privatnim baštama. Iako nedostaju podaci o tačnim koncentracijama koje stižu do ljudskih creva, neophodno je sprovesti veće monitoringe ekspozicije organizma.
