Misterija otrova skrivenog iza krupnih očiju
Spori loris (lat. Nycticebus coucang) na prvi pogled izgleda kao najmirnije biće na svetu. Sa svojim gustim krznom i ogromnim, sjajnim očima, postao je zvezda viralnih snimaka na internetu. Međutim, iza te fasade krije se jedini poznati otrovni primat na svetu. Ovaj stanovnik jugoistočne Azije poseduje hemijsko oružje koje može biti fatalno, ne samo za njegove neprijatelje u divljini, već i za ljude.
Jedinstven odbrambeni mehanizam
Dok su zmije, pauci i škorpije sinonimi za otrov, kod sisara je ova pojava izuzetno retka. Osim kljunara i pojedinih vrsta rovčica, spori loris je jedan od retkih koji koristi toksine za preživljavanje. Njegova strategija je fascinantna: on poseduje brahijalne žlezde na unutrašnjoj strani laktova koje luče poseban sekret.
Kada se oseti ugroženim, loris liže ove žlezde, mešajući sekret sa svojom pljuvačkom kako bi aktivirao toksin. Rezultat je otrovan ugriz koji se prvenstveno koristi u teritorijalnim borbama sa drugim lorisima, ali i kao odbrana od predatora. Studije objavljene u časopisu Current Biology pokazuju da svaki četvrti loris nosi ožiljke od ovakvih sukoba, što svedoči o agresivnoj prirodi koja se krije iza sporih pokreta.
Opasnost za ljude i tamna strana popularnosti
Iako deluje pitomo, ugriz sporog lorisa kod ljudi može izazvati anafilaktički šok. Zabeleženi su slučajevi, poput onog u Borneu gde je muškarac hitno hospitalizovan zbog gušenja i niskog pritiska, ili žene u Japanu koja je pretrpela neurološka oštećenja i nekrozu tkiva nakon ugriza ljubimca. Upravo je status „egzotičnog ljubimca“ postao najveća pretnja za ovu vrstu.
- Ilegalna trgovina: Zbog velike potražnje na crnom tržištu, hiljade lorisa se krijumčari iz njihovih prirodnih staništa.
- Okrutne prakse: Trgovci im često kleštima čupaju zube kako bi sprečili otrovne ugrize, što izaziva teške infekcije i smrt velikog broja jedinki.
- Gubitak staništa: Pored krivolova, krčenje šuma u Aziji dramatično smanjuje prostor za njihov opstanak.
Ključna uloga u ekosistemu
Osim što su evolutivni raritet, ovi primati igraju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže u prirodi. Hrane se nektarom, voćem i insektima, delujući kao važni oprašivači dok se kreću kroz krošnje drveća. Stručnjaci poput Ane Nekaris upozoravaju da bi nestanak ove vrste bio nenadoknadiv gubitak za biodiverzitet. Očuvanje sporog lorisa zahteva strožu primenu zakona i, pre svega, edukaciju javnosti – jer ovaj mališan, koliko god sladak bio, nikako nije kućni ljubimac, već divlje biće koje pripada isključivo šumi.
