Decenijama kruži priča o jednom od najvećih tehničkih podviga modernog doba koji je trajno izmenio hidrološku kartu Bliskog istoka. Ono što mnogi nazivaju čudom zapravo je rezultat strateškog planiranja započetog sredinom 20. veka, koje je pretvorilo sušni predeo u plodnu oazu. Razumevanje ove infrastrukture ključno je za shvatanje kako se upravlja resursima u ekstremnim uslovima, što je lekcija relevantna i za Srbiju u eri sve češćih suša.
Nacionalni vodovod: „Reka“ koja prkosi prirodi
U srcu ovog projekta nalazi se izraelski nacionalni vodovod (National Water Carrier), monumentalni sistem koji se često opisuje kao reka stvorena ljudskom rukom. Glavna trasa duga je 130 kilometara, ali ovo nije prirodno rečno korito. Reč je o složenoj hidrauličkoj mreži dizajniranoj za transport ogromnih količina vode sa severa ka sušnim regijama na jugu.
Sistem je remek-delo prilagođavanja terenu i obuhvata:
- Otvorene kanale i tunele: Prilagođene geografskim i pedološkim karakteristikama tla.
- Rezervoare i pumpne stanice: Koji održavaju konstantan pritisak i protok kroz pustinju.
- Kanal doline Beit Netofa: Deonica duga 17 kilometara koja iz vazduha izgleda kao neprekidna plava nit kroz poljoprivredna polja.
Istorijat i rešavanje strukturnih problema
Izgradnja je započela 1953. godine, a projekat je pušten u rad 1964. godine. U to vreme, ovo je bio najskuplji građevinski poduhvat u zemlji, sa ciljem da reši tri kritična izazova koji su slični izazovima modernog upravljanja vodama u Srbiji (Zakon o vodama, zaštita vodonosnika):
- Nepravilnost padavina: Drastične razlike u količini kiše između severa i juga.
- Pritisak na prirodne resurse: Sprečavanje isušivanja ključnih reka i podzemnih voda.
- Demografski rast: Obezbeđivanje vode za sve veći broj stanovnika i modernu poljoprivredu.
Revolucija desalinizacije: Od mora do čaše
Početkom 21. veka, sistem je nadograđen tehnologijom koja je promenila pravila igre – desalinizacijom morske vode putem reverzne osmoze. Danas preko 60% vode za piće u Izraelu dolazi direktno iz Sredozemnog mora.
Proces je strogo kontrolisan i uključuje:
- Prethodnu filtraciju: Uklanjanje nečistoća iz morske vode.
- Visoki pritisak: Prolazak vode kroz specijalne membrane koje zadržavaju so.
- Remineralizaciju: Dodavanje minerala kako bi voda zadovoljila najviše zdravstvene standarde pre ulaska u mrežu.
Fleksibilnost sistema u 2026. godini
Danas izraelska mreža pokazuje neverovatnu otpornost na klimatske promene. Zahvaljujući naprednom upravljanju, višak desalinizovane vode se čak pumpa nazad u Galilejsko jezero kako bi se obnovili prirodni nivoi vode nakon sušnih perioda.
Stručna nota: Za Srbiju, ovaj model je fascinantan jer kombinuje masovnu infrastrukturu sa tehnologijama uštede poput navodnjavanja „kap po kap“. Dok mi radimo na modernizaciji sistema za navodnjavanje u Vojvodini, izraelski primer „reke u pustinji“ ostaje zlatni standard kako inženjerska misao može pobediti prirodu i osigurati opstanak nacije u ekstremnim uslovima.
