Kokedama ponovo preuzima glavnu ulogu u domovima i prostorima za dizajn enterijera. Ova tehnika, čije ime potiče iz japanskog jezika — koke znači mahovina, a dama znači lopta — sastoji se od uzgoja ukrasnih biljaka unutar kompaktne sfere supstrata prekrivene mahovinom. Njeno poreklo datira vekovima unazad u Japanu, kao popularna varijanta povezana sa umetnošću bonsaja.
Vremenom je prestala da bude samo skromno rešenje i postala je dekorativni element sa sopstvenim identitetom. Koncept je bio poznat i ranije, ali kako navodi list The Telegraph, kokedame su doživele međunarodni procvat tokom groznice za sobnim biljkama sredinom 2010-ih, kada su postale popularne vrste poput delikatnih paprati ili alokazija.
Kako napraviti kokedamu?
Za razliku od bonsaja, izrada kokedame je pristupačna i onima bez prethodnog iskustva. Tehnika počinje vađenjem biljke iz njene originalne saksije i čvrstim sabijanjem korenovog sistema odgovarajućom mešavinom supstrata dok se ne formira lopta veličine približne kokosu.
Zatim se kugla obmotava slojevima guste mahovine i vezuje kanapom, koji se može ostaviti vidljivim kao deo dizajna ili koristiti za kačenje biljke. Izbor biljke je ključan: treba uzeti u obzir mesto gde će biti postavljena i količinu dostupne svetlosti. Otporne paprati ili lukovice u razvoju obično su odlične opcije za početnike u Srbiji koji žele da se oprobaju u ovoj tehnici.
Za one koji žele da je naprave kod kuće, preporučuje se mešanje supstrata bez treseta sa kompostom za bonsaj ili krupnim peskom koji olakšava drenažu, dok se ne postigne tekstura slična blatu koja se lako oblikuje. Kada se lopta formira oko korena i ukloni višak vlage, prekriva se mahovinom i fiksira unakrsnim vezivanjem kanapa.
Nega i održavanje ovih „živih skulptura“
Da biste ih zalili, dovoljno je da kuglu potopite u posudu sa vodom oko dvadeset minuta i pustite je da se ocedi isto toliko vremena pre nego što je vratite na njeno mesto. Učestalost zalivanja zavisiće od izabrane vrste i ambijenta, mada je praktičan pokazatelj težina: kada se sfera oseti lakom pod rukom, obično joj je potrebna voda.
Ako su listovi suvi ili manje savitljivi, to ukazuje na nedostatak vode, dok omekšali ili požuteli listovi mogu značiti višak vlage. Lopta se ne sme stiskati da bi se iscedila, već treba dozvoliti vodi da prirodno izađe. Tokom toplih meseci u Srbiji, preporučljivo je prskati površinu mahovine, a ako koristite organsko đubrivo, dodajte ga razblaženog u vodi za zalivanje. Rotiranje biljke i uklanjanje suvih listova pomoći će u održavanju ravnoteže i zdravlja ovih malih biljnih skulptura.
