Ključni elementi za život van našeg sistema
Poznato je da se planete, kada se formiraju, prvo sastoje od rastopljenih stena. Međutim, naučnici su nedavno sproveli istraživanje koje bi moglo značajno ubrzati potragu za vanzemaljskim životom. Prema studiji objavljenoj u prestižnom časopisu Nature, pored vode, elementi fosfor i azot su presudni temelji života na bilo kojoj egzoplaneti.
Istraživači sa ETH Ciriha, Univerziteta Kembridž i Univerziteta u Groningenu ističu da potraga za životom izvan Sunčevog sistema mora biti fokusirana upravo na ove hemijske elemente. Kako navodi planetolog Krejg Volton, iako je tečna voda neophodan uslov za život kakav poznajemo, ona jednostavno nije dovoljna: „Potrebni su nam ključni gradivni blokovi poput fosfora i azota“.
Uloga kiseonika i hemijski balans
Volton objašnjava da je interakcija fosfora neophodna za energetski bilans ćelija i formiranje DNK struktura. Tim naučnika je pomoću složenih modela otkrio da kiseonik igra centralnu ulogu tokom samog formiranja planete. U fazi dok je planeta još uvek užarena masa, elementi se sortiraju: teški elementi tonu ka jezgru, dok lakši ostaju na površini.
Ukoliko tokom ovog procesa nema dovoljno kiseonika, fosfor se vezuje za gvožđe i tone duboko u jezgro, ostavljajući površinu sterilnom. S druge strane, ako ima previše kiseonika, fosfor ostaje u gornjim slojevima, ali azot može biti potpuno izbačen u atmosferu i trajno izgubljen u svemiru. „Pomalo je jezivo zamisliti da pronađete planetu sa vodom, stignete tamo i shvatite da nema fosfora – u tom trenutku, igra je završena“, slikovito objašnjava istraživač.
Zemlja kao jedinstvena oaza
Ovaj specifični hemijski balans postavlja nove izazove pred buduće planove za kolonizaciju Marsa, gde bi nedostatak ovih elemenata mogao biti presudan faktor. Volton ne isključuje mogućnost da je Zemlja možda jedina naseljena ili naseljiva planeta u celoj galaksiji. On upozorava da, s obzirom na to da ne možemo tek tako otputovati do susednog zvezdanog sistema, moramo se mnogo bolje brinuti o našoj planeti.
Pored ovog otkrića, svet nauke donosi još zanimljivih vesti: istraživanja pokazuju da je nevidljiva sila ispod Antarktika, poznata kao Antarktički geoidni minimum, menjala klimu Zemlje poslednjih 70 miliona godina. Takođe, otkriveno je da su drevni stanovnici Mesopotamije razumeli matematiku kroz obrasce na keramici mnogo pre nego što su brojevi uopšte izmišljeni.
