Tim italijanskih istraživača sproveo je inovativnu studiju o uticaju bogomoljki na evropski ekosistem. Nakon detektovanja promena u obrascima reprodukcije, otkrili su da postoje dve vrste ovih insekata koje se trenutno klasifikuju kao „invazivne egzotične vrste“.
Naučni časopis Journal of Orthoptera Research podelio je rezultate istraživanja koje je vodio Roberto Batiston (Roberto Battiston) iz Muzeja arheologije i prirodnih nauka Đ. Zanato u Montekio Mađoreu, u provinciji Vićenca, Italija.
Azijski osvajači u srcu Evrope
Bogomoljke vrsta Hierodula tenuidentata i Hierodula patellifera zvanično su priznate kao invazivne u februaru 2026. godine. Ova promena statusa implicira da ovi azijski insekti, poreklom iz Indije i široko rasprostranjeni u Grčkoj, predstavljaju rastuću pretnju po biodiverzitet.
Prema Batistonu, ove dve vrste bogomoljki naselile su se u Evropi pre oko jedne decenije, ali se njihova populacija nedavno drastično povećala u mediteranskim i kontinentalnim regionima. „Sve više se pomeraju ka severu zbog klimatskih promena“, tvrdi Batiston u svojoj studiji, koja uključuje i učešće javnosti putem prijava viđanja u parkovima i baštama.
Super-reprodukcija i „vanzemaljska“ priroda
Sa svojom prepoznatljivom pozom, kao da su u večnoj molitvi, ovi insekti su oduvek bili predmet mitova. Često se kaže da bogomoljke imaju „vanzemaljsku prirodu“ zbog svog izgleda – trouglaste glave i ogromnih očiju koje podsećaju na stereotipne prikaze NLO-a. Međutim, njihova prava opasnost leži u biologiji.
- Visok reproduktivni potencijal: Sposobne su da izlegu prosečno 200 jedinki po jednom leglu (ooteci), što je skoro dvostruko više od domaće evropske bogomoljke.
- Smanjen kanibalizam: Ono što ih razlikuje od ostalih je niska stopa seksualnog kanibalizma u ranom uzrastu, što im omogućava brzu brojčanu dominaciju.
- Spretnost: Mogu da okrenu glavu za 180 stepeni i koriste prednje noge kao moćne oštrice za lov.
Neočekivani neprijatelji i uloga domaćih mačaka
Istraživači veruju da će ove vrste imati merljiv uticaj na zajednice zglavkara i kičmenjaka u Evropi. One konzumiraju širok spektar autohtonih vrsta, uključujući esencijalne oprašivače poput pčela, pa čak i male kičmenjake poput guštera i žaba.
Kao neočekivanu meru suzbijanja, studija ističe ulogu domaćih mačaka. „Zanimljivo je da su domaće mačke postale glavni predatori ovih invazivnih azijskih bogomoljki, učestvujući u 45% zabeleženih slučajeva predatorstva“, detaljno se navodi u studiji. Ipak, Batiston upozorava da mačke ne razlikuju egzotične od domaćih vrsta, pa mogu ugroziti i korisne lokalne insekte.
Kako građani mogu pomoći?
Inicijativa Vilijama di Pjetra i Antonija Fasana prikupila je više od 2.300 izveštaja građana putem projekta „Progetto Mantidi Aliene“. „Nauka građana je fundamentalno sredstvo ne samo za praćenje, već i za podizanje svesti i informisanje ljudi“, istakao je Batiston.
Javnost može intervenisati tokom zimskih meseci kada su stabla ogoljena i kada su njihova gnezda (ooteke) izložena. Lako su prepoznatljiva na granama, ali se uvek preporučuje konsultacija sa stručnjakom pre uklanjanja, kako se slučajno ne bi uništile autohtone, korisne bogomoljke koje želimo da sačuvamo u našem okruženju.
