Sve češće se pojavljuju na tanjirima u Srbiji ne samo kao moderna zamena za krompir, već kao povrće koje je istinski korisno za organizam. Sadrže vlakna, vitamine i biljna jedinjenja koja podržavaju varenje, rad srca i nivo šećera u krvi. Međutim, presudan značaj ima način njihove pripreme i kombinacija sa drugim namirnicama. Od toga zavisi da li će biti lako svarljiv dodatak ishrani ili samo još jedan izvor kalorija.
Vlakna u batatu – podrška crevima i redovna probava
Ključnu ulogu igraju slatki krompiri, kako narandžasti, tako i ljubičasti. Obe vrste sadrže rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna koja imaju višestruki uticaj na digestivni sistem. Rastvorljiva vlakna hrane korisne crevne bakterije i podržavaju proizvodnju kratkolančanih masnih kiselina koje jačaju crevnu barijeru i pomažu u ublažavanju upala. Podržavaju rad srca, stabilizuju nivo šećera u krvi, čiste creva i doprinose redovnom pražnjenju creva.
Nerastvorljiva vlakna stimulišu peristaltiku creva i doprinose redovnom pražnjenju. Ova kombinacija smanjuje rizik od zatvora, pod uslovom dovoljnog unosa tečnosti. Osobama sa osetljivim digestivnim sistemom preporučuje se priprema batata na pari ili kuvanje, jer su tada vlakna mekša. Pečeni batat, naročito sa korom, sadrži najvišu koncentraciju vlakana.
Batat i srce – kalijum i antioksidansi
Slatki krompiri su prirodni izvor kalijuma, koji igra važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska i održavanju ravnoteže elektrolita. Istovremeno sadrže malu količinu natrijuma, što pomaže u održavanju zdrave ravnoteže ovih elemenata u ishrani.
Pulpa batata sadrži i karotenoide – jedinjenja sa snažnim antioksidativnim svojstvima. Ona neutrališu slobodne radikale koji doprinose oštećenju krvnih sudova i upalnim procesima. Što je boja pulpe intenzivnija, to je veći sadržaj ovih zaštitnih jedinjenja. Fialove (ljubičaste) sorte su takođe bogate antocijanima koji podržavaju krvne sudove i smanjuju oksidativni stres.
Kalorijska vrednost i glikemijski indeks
Slatki ukus batata često izaziva zabrinutost zbog uticaja na telesnu težinu. U praksi, sve zavisi od veličine porcije i načina pripreme. Porcija pečenog batata od oko 150 g sadrži u proseku 120-140 kcal. Zahvaljujući vlaknima i vodi, on pruža dugotrajan osećaj sitosti. Njegov glikemijski indeks nije konstantan; nakon pečenja može biti viši, dok je nakon kuvanja na pari niži. Batat poslužen sa povrćem i kvalitetnim izvorom proteina može biti odličan saveznik u ishrani za održavanje linije.
Kako pripremiti batat za maksimalnu korist?
Način obrade batata direktno utiče na njegova nutritivna svojstva. Kuvanje na pari ili pečenje bez dodavanja masnoće čuva većinu vitamina. Ipak, mala količina kvalitetnih masti, kao što je maslinovo ili repičino ulje, neophodna je za bolju apsorpciju beta-karotena i vitamina rastvorljivih u mastima.
- Batat se savršeno slaže sa ruzmarinom, majčinom dušicom i origanom, koji poboljšavaju ukus i podržavaju varenje.
- Najveći deo vlakana i pigmenata nalazi se direktno ispod kore, pa je najbolje konzumirati ga neoljuštenog nakon detaljnog pranja.
- Za redovnu konzumaciju birajte jednostavne načine pripreme koji ne narušavaju njegova prirodna lekovita svojstva.
