Zemljin magnetni severni pol ponovo je pokazao značajno pomeranje, što je navelo naučnike da zvanično ažuriraju Svetski magnetni model za 2025. godinu (WMM2025). Ovaj model, koji zajednički razvijaju američka NOAA i Britanski geološki zavod, predstavlja ključnu referencu za avijaciju, pomorsku navigaciju, ali i za funkcionisanje GPS sistema i digitalnih kompasa u milionima pametnih uređaja koje svakodnevno koristimo.
Trenutno se tačka na koju pokazuju kompasi nalazi znatno bliže Sibiru nego kanadskom Arktiku. Od prvog zvaničnog merenja 1831. godine, pol se pomerio za više od 2.200 kilometara. Iako je kretanje magnetnih polova prirodan proces, poslednje decenije donose neobične promene u brzini. Nakon perioda kada se pol kretao brzinom od 50–60 kilometara godišnje, zabeleženo je „istorijsko usporavanje“ na oko 35 kilometara godišnje, što zahteva precizno tehničko prilagođavanje instrumenata.
Magnetni sever nasuprot geografskom polu
Važno je razumeti razliku: dok je geografski Severni pol fiksna tačka na osi rotacije Zemlje, magnetni sever je promenljiv. On nastaje usled kretanja tečnog gvožđa u spoljašnjem jezgru naše planete, koje stvara magnetni štit. Ovaj nevidljivi omotač nas čuva od štetnog sunčevog zračenja i omogućava navigaciju još od antičkih vremena. Redovno ažuriranje modela je neophodno jer čak i mala odstupanja mogu dovesti do grešaka u rutama prekookeanskih letova.
WMM se objavljuje svakih pet godina i služi kao zvanični vodič za vojske širom sveta, uključujući članice NATO saveza, ali i za civilno vazduhoplovstvo i međunarodne hidrografske organizacije. Verzija WMM2025 biće važeća do kraja 2029. godine, pružajući podatke neophodne za kalibraciju kompasa u vašem automobilu ili telefonu.
Visoka rezolucija za preciznije letove
Glavna novina u ovom ažuriranju je uvođenje verzije visoke rezolucije, poznate kao WMMHR2025. Ova inovacija drastično povećava preciznost modela, naročito u teškim oblastima poput polarnih regiona. Dok za prosečnog korisnika koji koristi telefon za kretanje kroz Beograd ili Niš ove promene prolaze neprimećeno, za pilote na dugolinijskim transkontinentalnim letovima one su od kritične važnosti.
Bez preciznog modela, navigacioni sistemi bi mogli da odstupe desetine kilometara od planirane putanje, što bi ugrozilo bezbednost letova i brodova. Takođe, novi model definiše i „magnetne tamne zone“ u blizini polova, gde kompasi postaju nepouzdani. Ovi podaci su ključni za planiranje novih polarnih vazdušnih ruta i naučnih misija koje zavise od ekstremno precizne orijentacije u prostoru.
