Uvod u prolećnu sadnju
Drveće treba saditi čim zemlja to dozvoli, ali nakon što prođe najveća opasnost od jakih mrazeva. Iako se mnogi baštovani u Srbiji tradicionalno odlučuju za sadnju u kasnu jesen, određene voćke se odlično primaju i ako se posade u rano proleće.
Kako se navodi na sajtu poznate savetnice Marte Stjuart (Martha Stewart), postoji nekoliko vrsta koje su idealne za prolećni start. Mnoge voćke se u ovo doba prodaju kao sadnice golog korena. To su mlade biljke bez zemlje oko korena, koje se kupuju dok su još u stanju mirovanja. Ove sadnice su ekonomične, lagane i često se veoma brzo i uspešno ukorenjuju.
Kruška
Kruška je odličan izbor za rano proleće, tvrdi Dejvid Frid (David Fried), stručnjak iz „Elmore Roots“. „Sadnja krušaka u rano proleće pomaže im da formiraju snažan korenov sistem pre letnjih vrućina, kada je biljkama neophodna maksimalna vlaga“, objašnjava Frid. Sorte otporne na hladnoću, kao što su Bartlett, Kieffer, Orient i Seckel, predstavljaju dobar izbor za sadnju čim se zemljište može obrađivati.
Odaberite mesto koje dobija od 6 do 8 sati direktnog sunca i gde je zemljište dobro drenirano. Izbegavajte takozvane „džepove mraza“ – niža mesta gde se zadržava hladan vazduh, jer su cvetovi kruške izuzetno osetljivi na kasne prolećne mrazeve koji mogu desetkovati rod.
Šljiva
Stabla šljive izuzetno dobro napreduju ako se posade u rano proleće dok su još u stanju mirovanja. Ovakav tajming smanjuje stres od presađivanja i omogućava korenu da se stabilizuje pre nastupa letnjih žega. Šljive rano cvetaju, često izbacujući cvetove čak i pre nego što se pojave prvi listovi.
Da biste osigurali dobro oprašivanje, važno je posaditi bar dve različite sorte u blizini. Frid posebno preporučuje sortu Superior. One su krupne, sočne, slatke i imaju prepoznatljivo jarko žuto meso ploda.
Jabuke
Jabuke su nezaobilazan deo svakog voćnjaka u našim krajevima. U hladnijim regionima, rano proleće je idealno jer se poklapa sa njihovim prirodnim ciklusom rasta. „Jabuke su otporne na hladnoću i odlično napreduju kada se posade u proleće“, kaže Morin Goronson (Maureen Goronson), vlasnica farme voća. Među otpornim sortama izdvajaju se Honeycrisp, Haralson, Liberty, Freedom i Akane.
Za manja dvorišta razmotrite patuljaste ili polupatuljaste sorte. Ako planirate organski uzgoj, Goronson savetuje oprez sa sortom McIntosh, jer je ona veoma osetljiva na bolesti i teško ju je održati bez intenzivne upotrebe zaštitnih sredstava.
Breskva
Ovo drveće donosi posebnu estetiku svakoj bašti, a prve slatke plodove možete očekivati 2 do 4 godine nakon sadnje. Rano proleće je idealan period za breskvu jer je u toj fazi otporna na hladnoću, a većina sorti je samooplodna. Goronson napominje da breskve rađaju pouzdano i brzo ako su zasađene u pravim uslovima.
Posadite breskvu čim se zemlja otopi. Odaberite sunčano mesto sa dobrom drenažom. Izbegavajte sadnju u kasno proleće ili leto, jer toplota može izazvati preveliki stres za mladu biljku. Tokom prve sezone, obavezno je zalivajte jednom nedeljno i razmotrite postavljanje malča kako biste sačuvali vlažnost zemljišta.
Trešnja i višnja
Poznate po mirisnim cvetovima i ukusnim plodovima, ove voćke se savršeno uklapaju u prolećni ciklus sadnje. Čim prođe rizik od najjačih mrazeva, drvo dobija priliku da se „primi“ pre leta. Za rano sađenje birajte sorte kao što su Black Tartarian, Stella, Evans ili North Star. Najbolje je saditi ih na blagom nagibu kako bi se osiguralo prirodno oticanje vode i izbeglo truljenje korena.
