Proteinska groznica menja zvaničnu ishranu
Opsesija proteinima u Sjedinjenim Američkim Državama više nije samo moda sa društvenih mreža. Kafeterije koje prodaju napitke sa dodatkom proteina, obogaćene grickalice i proizvodi sa oznakom „dvostruki protein“ postali su deo fenomena koji sada direktno utiče na zvanične preporuke o ishrani u zemlji.
Novi pristup: Kraj „rata protiv proteina“
Nova verzija američkih prehrambenih smernica ostavila je iza sebe tradicionalnu piramidu koja je davala prednost žitaricama i promovisala strogo ograničenje zasićenih masti. Novi fokus predlaže dnevni unos od 1,2 do 1,6 grama proteina po kilogramu telesne težine i reafirmiše vrednost crvenog mesa, jaja i punomasnih mlečnih proizvoda pod sloganom „okončanja rata protiv proteina“. Na ovaj način, kulturološki trendovi su završili utičući na javnu politiku.
Šta kažu stručnjaci o proteinima i zdravlju
Andrea Dejerlajn, direktorka nutricionizma za javno zdravlje na Univerzitetu u Njujorku, objasnila je da se dijete bogate proteinima ciklično vraćaju kao trend. Još 1933. godine jedan lekar je u štampi branio ishranu bogatu nemasnim mesom radi gubitka kilograma, što je diskurs koji se danas vraća snažno uz pojačanje društvenih mreža.
Prema izveštajima, neke studije pokazuju da ishrana bogata proteinima može podići hormone poput GLP-1, koji su povezani sa osećajem sitosti. Međutim, Dejerlajn upozorava da još uvek nedostaju informacije o dugoročnim efektima. Ovaj zvanični zaokret izazvao je debatu jer je decenijama prioritet bio ograničavanje zasićenih masti radi smanjenja rizika od gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
- Američko udruženje za srce insistira na davanju prioriteta biljnim proteinima, morskim plodovima i posnom mesu.
- Stručnjaci upozoravaju da fokus na životinjske proteine može istisnuti esencijalne nutrijente poput vlakana, ključnih za zdravlje creva.
Tržište i kultura „ekstra proteina“
Fenomen ima i ekonomsku dimenziju. Prema studiji „The Protein is Extra“, 49% potrošača smatra proteine premium sastojkom za koji su spremni da plate više. U proseku, Amerikanci troše oko 47 € nedeljno na proteinske proizvode, a 42% njih često bira opcije sa „dvostrukim proteinom“, što je procenat koji raste među mlađom populacijom.
Između naučnih dokaza, marketinga i društvenih mreža, razgovor o ishrani postao je složeniji, podsećajući nas da izazov nije u glorifikaciji jednog nutrijenta, već u održavanju uravnotežene ishrane zasnovane na čvrstim podacima.
