Nova naučna istraživanja sugerišu da su egipatske piramide nastale upotrebom tehnologija koje su bile znatno naprednije nego što se decenijama verovalo. Dok su velike piramide vekovima izazivale divljenje i brojne teorije zavere, savremena analiza donosi racionalne, ali zapanjujuće uvide, ističući ključnu ulogu vode u samom procesu izgradnje.
Prema studiji objavljenoj u avgustu u časopisu PLOS ONE, barem jedna od ovih monumentalnih građevina izgrađena je uz pomoć složenog hidrauličnog sistema. Naučnici tvrde da je Đoserova stepenasta piramida, stara oko 4.500 godina, podignuta korišćenjem inovativnog mehanizma zasnovanog na pritisku vode.
Kraj ere rampi i poluga? Nova vizija gradnje
Dugo je vladalo uverenje da su stari Egipćani isključivo koristili sistem rampi i ljudsku snagu za podizanje masivnih kamenih blokova. Međutim, Xavier Landro sa Instituta Paleotehnika u Francuskoj, predlaže drugačiji pristup. Njegovi nalazi ukazuju na to da su graditelji koristili obližnje kanale kako bi pokretali mehanizme za podizanje tereta.
Istraživanje navodi da je voda bila usmeravana u dva duboka bunara unutar same piramide, gde je aktivirala sistem plovaka. Ovi plovci su omogućavali precizno i kontrolisano podizanje kamenih elemenata na više nivoe. Poznato je da su Egipćani bili majstori hidraulike u poljoprivredi, a ovo otkriće sugeriše da su to znanje primenili i u arhitekturi.
Brana i sistem za filtriranje vode u Sahari
Stepenasta piramida u Sakari, izgrađena oko 2680. godine pre nove ere, krije tajne koje naučnici tek sada odgonetaju. Landro i njegov tim veruju da je masivna struktura Ghir el-Mudir služila kao kontrolna brana za zadržavanje vode i sedimenta. Takođe, pretpostavlja se da su odeljci ispred piramide funkcionisali kao sistem za prečišćavanje vode, taložeći nečistoće pre ulaska u unutrašnje kanale.
Iz ovih kanala, voda pod pritiskom je mogla da podiže blokove kroz unutrašnje prolaze, što istraživači opisuju kao „vulkansku“ metodu gradnje – proces gde se materijal potiskuje iz unutrašnjosti ka vrhu.
Spoj tradicije i visoke tehnologije starog sveta
Iako su nalazi intrigantni, autori studije naglašavaju da je potrebno još istraživanja kako bi se teorija o hidrauličnom liftu u potpunosti potvrdila. Trenutno se radi na rekonstrukciji protoka vode i proceni količine padavina u Egiptu pre nekoliko milenijuma.
Naučnici ne isključuju mogućnost kombinovanja metoda:
- Rampe i poluge: Korišćene za transport blokova do baze.
- Hidraulično podizanje: Ključno u završnim fazama za visoke nivoe gde su rampe postajale nepraktične.
- Sistem kanala: Obezbeđivao stabilan pristup vodi neophodnoj za mehanizme.
Ova identifikacija brane i sistema za filtriranje otvara potpuno novi smer u egiptologiji, podstičući svet da ponovo razmotri nivo inženjerske genijalnosti starih naroda i njihovu sposobnost da ukrote prirodne sile.
