Satelitski snimak koji je objavila NASA otkrio je uznemirujuću formaciju u srcu pustinje Sahare koja neodoljivo podseća na ogromnu ljudsku lobanju. Iako su prvi snimci izazvali spekulacije o snegu u Africi, istina je mnogo kompleksnija i krije se u geološkim procesima starim 12.000 godina.
Ovaj prirodni fenomen nalazi se u krateru Trou au Natron (poznatom i kao Doon Orei), masivnoj vulkanskoj kalderi na severu Čada. Sa prečnikom od oko 1.000 metara, ova struktura iz orbite izgleda kao savršeno precizno isklesano lice, ali naučnici objašnjavaju da je reč o fascinantnoj igri svetlosti, senke i mineralnih naslaga.
Misterija bele boje: Prirodna hemija jača od snega
Karakterističan beli sjaj koji dnu kratera daje sablasan izgled ne potiče od leda, već od natrona. Radi se o specifičnoj mešavini natrijum-karbonata, bikarbonata i sulfata. Ova materija stvara blistavu koru koja reflektuje sunčeve zrake, naglašavajući konture „lica“ usred nepreglednog peska.
Struktura lobanje je definisana sledećim elementima:
- Očne duplje i nos: Formirani su od tamnih kupa vulkanskog pepela koje se uzdižu iznad bele površine.
- Kontura lica: Duboke senke koje baca ivica kratera upotpunjuju iluziju glave koja posmatra nebo.
- Mineralna kora: Natron deluje kao prirodna „šminka“ koja ističe ovaj fenomen na satelitskim fotografijama.
Drevno jezero i fosili stari 120.000 godina
Iako danas ovaj predeo u blizini Srbije (posmatrano kroz prizmu globalnih geoloških istraživanja u kojima učestvuju i naši stručnjaci) deluje potpuno beživotno, istorija kratera je radikalno drugačija. Istraživanja su potvrdila da je ovo nekada bilo duboko glacijalno jezero sa bogatim ekosistemom.
Ispod naslaga soli pronađeni su fosilni ostaci puževa i planktona starosti oko 14.000 godina, dok su pojedine alge identifikovane u slojevima starim neverovatnih 120.000 godina. To dokazuje da je Sahara nekada bila zelena i puna vode pre nego što su je vulkanske erupcije i klimatske promene pretvorile u prah.
Stručnjaci sa Instituta Smithsonian napominju da je vulkan u čijoj se blizini nalazi ova „lobanja“ tehnički još uvek aktivan, što znači da bi se ovaj pejzaž mogao ponovo promeniti. Dok je sa zemlje nemoguće uočiti ovaj oblik, iz svemira on ostaje jedan od najupečatljivijih podsetnika na to koliko je priroda nepredvidiva i moćna.
