Holanđanka Simone de Gref nije napustila domovinu prateći precizan plan. Otišla je onog trenutka kada je osetila da joj je život postao prazan. Radila je u marketingu i često putovala, ali ta nomadska rutina ostavila je u njoj uporan osećaj iscrpljenosti. „Radila sam u marketingu i mnogo putovala, ali sve se osećalo isprazno jer sam viđala samo hotele, klijente i aerodrome“, objašnjava ona u intervjuu koji prenosi De Telegraaf.
Taj osećaj zasićenosti bio je detonator za veliku promenu. Napustila je karijeru u marketingu, školovala se za fotografa i počela da organizuje vođena putovanja na mesta gde je mogla da primeni novu strast, a Island je bio jedno od njih. Ono što je u početku bio samo profesionalni projekat, s vremenom se pretvorilo u definitivnu selidbu.
Priroda koja zadržava
Impozantna priroda Islanda imala je ključnu ulogu u njenoj odluci. „To me je zadržalo ovde. Pogledam kroz prozor i vidim planinu, vulkan… Neverovatno je lepo“, kaže Simone, koja već trinaest godina ovaj ekstremni ambijent naziva svojim domom. Njena svakodnevica se sastoji od putovanja zemljom, pričanja priča, organizovanja ruta i spavanja u različitim hotelima. Svoj posao opisuje kao „igranje na otvorenom“ jer svaka avantura donosi nov osećaj čuđenja zbog promene vremena, mesta i ljudi.
Sama, ali nikada usamljena
Iako provodi mnogo vremena na putu, Simone ima stabilnu bazu. Poseduje apartman u Rejkjaviku, renovira staru kuću, a ima i letnjikovac udaljen oko dva sata od prestonice. Dugo je živela sama, ali tu etapu nikada nije povezivala sa samoćom. „Bila sam sama dugo vremena, ali se nikada nisam osećala usamljeno. Island je mali; svi se poznaju i zajednički prijatelji nikada nisu daleko“, ističe ona, što podseća na bliskost zajednica kakve srećemo i u Srbiji.
Njen privatni život se takođe stabilizovao. Udata je za Islanđanina kojeg je upoznala na muzičkom festivalu, a on se bavi neobičnim zanatom — pravi električne gitare. Zajedno provode duge periode u letnjikovcu u izolovanom fjordu ili istražuju najudaljenije delove zemlje.
Realnost života na severu
Ipak, nije sve idealno. Simone priznaje da joj nedostaju određeni aspekti života u Holandiji, naročito oni svakodnevni. „Hrana na Islandu je prilično drugačija. Skupa je i ima manje izbora, posebno kada su u pitanju riba i jagnjetina“. Zato putuje u domovinu bar dva puta godišnje kako bi uživala u raznolikosti prodavnica, restorana i uličnog života.
Život na Islandu podrazumeva i suživot sa vulkanskom aktivnošću, što ona prihvata bez straha. „Ne možete živeti na Islandu ako brinete o tome hoće li vulkan eruptirati“. Zemlja ima oko trideset aktivnih vulkana i jedna je od seizmički najživljih zona na svetu.
Neka od njenih iskustava su zaista neverovatna. „Jedno od najposebnijih bilo je slavlje mog 49. rođendana pored samog vulkana, uz šampanjac, kobasice i penaste bombone“. Bili su toliko blizu da joj je vrelina spržila obrve, ali čak i to je na Islandu samo deo svakodnevnog pejzaža.
