Revolucionarni koncept SM-39 Razor
Američka mornarica aktivno radi na definisanju svoje sledeće generacije palubnih lovaca, ključnog projekta koji će oblikovati pomorsku vazdušnu moć u decenijama koje dolaze. U ovom procesu istraživanja pojavio se predlog koji je privukao pažnju svojom odvažnošću: SM-39 Razor, avion sa siluetom koja podseća na slepog miša i obećanjima o performansama koje se graniče sa limitima današnjeg inženjeringa.
Ovaj koncept je direktno povezan sa programom F/A-XX, namenjenim zameni trenutnih modela F/A-18 Super Hornet. Za razliku od Ratnog vazduhoplovstva, Mornarica traži letelicu dizajniranu specifično za kratka poletanja, snažna sletanja na nosače aviona i visoku strukturnu otpornost, što otvara vrata nekonvencionalnim dizajnima.
Lovac koji obećava hipersonične brzine
SM-39 Razor, koji je predložila firma Stavatti Aerospace, nudi radikalnu arhitekturu zasnovanu na integrisanom telu i krilima. Prema projekcijama, avion bi bio „stelt“, imao bi dva motora i bio bi sposoban da održava superkrstarenje pri brzinama koje su znatno veće od onih kod današnjih lovaca, sa procenama koje dostižu neverovatnih 4 Maha.
- Stelt tehnologija: Napredni dizajn koji smanjuje radarski odraz.
- Visoka autonomija: Veliki radijus kretanja za misije na otvorenim morima.
- Multifunkcionalnost: Kapacitet za vazdušnu superiornost, napade i elektronsko ratovanje.
Dostizanje ovakvih brzina sa turbofun motorima predstavljalo bi ekstremne izazove u pogledu termičkog upravljanja i protoka vazduha. Stručnjaci upozoravaju da je očuvanje „nevidljivosti“ pri takvim brzinama izuzetno teško zbog toplotnog traga koji letelica ostavlja.
Između vizionarskog koncepta i industrijske realnosti
Uprkos fascinantnom izgledu, SM-39 Razor izaziva dozu skepticizma među vojnim stručnjacima. Kompanija Stavatti Aerospace ima dugu istoriju konceptualnih dizajna, ali još uvek nije proizvela operativne prototipove u razmeri koju zahteva program kao što je F/A-XX. U svetu gde giganti poput kompanija Boeing i Northrop Grumman dominiraju resursima i iskustvom, ovaj „slepi miš“ za sada predstavlja spekulativnu stranu debate o budućnosti vazdušne borbe – primer dokle mašta može ići pre nego što se suoči sa zakonima fizike i realnošću vojne industrije.
