Da li ste znali da ono što svakodnevno bacamo u kantu za smeće može postati ključ za rešavanje globalnih ekoloških kriza? Istraživači sa Instituta za naučna istraživanja (IDIC) Univerziteta u Limi dokazuju da otpad nije kraj puta, već početak nove, korisne sirovine. Povodom Svetskog dana obrazovanja o životnoj sredini, predstavljeni su projekti koji transformišu nereciklabilnu plastiku u gorivo i poljoprivredni otpad u moćne filtere za vodu.
Od plastike do visokooktanskog goriva
Projekat koji predvodi profesor Edilberto Ávalos Ortecho sa Fakulteta za inženjerstvo fokusira se na PET plastiku koja se ne može tretirati konvencionalnim metodama. S obzirom na to da se na svetskom nivou reciklira tek oko 10% od 400 miliona tona proizvedene plastike, ova inovacija dolazi u kritičnom trenutku.
Tehnologija se zasniva na katalitičkoj pirolizi, termohemijskom procesu koji koristi toplotu i katalizatore poput zeolita kako bi razložio plastiku bez sagorevanja. Rezultati su impresivni: od jednog kilograma plastičnog otpada dobija se oko 200 mililitara goriva vrhunskog kvaliteta sa više od 97 oktana.
- Energetska efikasnost procesa iznosi skoro 89%.
- Dobijeno gorivo je pogodno za industrijske peći, ali i za vozila.
- Primenom ovog modela na 7 miliona kilograma plastike, Peru bi mogao da proizvede preko 1,2 miliona litara goriva bez emisije gasova staklene bašte.
Moć kore od banane u borbi protiv zagađenja
Dok se jedan tim bavi plastikom, profesor Israel Montoya Matos fokusiran je na problem teških metala u vodama, što je česta posledica rudarskih i industrijskih aktivnosti. Njegovo rešenje? Kore od banane i drugi poljoprivredni ostaci.
Termičkom aktivacijom, ovi ostaci se pretvaraju u biochar (biougalj), materijal koji deluje kao bioadsorbent. Istraživanje je pokazalo da ovaj materijal uspeva da ukloni praktično 100% metala poput kadmijuma, hroma i nikla, dok prisustvo olova, bakra i cinka smanjuje za više od 95% na prihvatljive nivoe. Ova tehnologija je posebno značajna za zajednice sa ograničenim pristupom skupim, konvencionalnim sistemima za prečišćavanje vode.
Ovi naučni poduhvati iz Perua nisu samo laboratorijski eksperimenti; oni su konkretni dokazi da kružna ekonomija može pružiti odgovore na najveće ekološke izazove današnjice, pretvarajući zagađivače u resurse koji štede energiju i čuvaju zdravlje ljudi.
