Završili ste intenzivan trening ili naporan radni dan. Telo, puno napetosti i umora, vapi za trenutnim olakšanjem. Krioterapija, tretman koji podrazumeva izlaganje ekstremnoj hladnoći, postala je popularna opcija kako među sportistima, tako i među ljudima koji traže integralno fizičko i mentalno blagostanje. Iako je njena primena u sportskoj medicini odavno poznata, danas je sve češće srećemo van teretana, u wellness centrima posvećenim oporavku.
Njena snaga leži u tome što se hladnoća, pored tradicionalne upotrebe, ustalila kao terapeutski alat u različitim prostorima. Sa opcijama koje se kreću od uranjanja u hladnu vodu do kriogenih komora, krioterapija nudi brz i efikasan način za poboljšanje cirkulacije, ublažavanje bolova u mišićima, pa čak i popravljanje raspoloženja. U svetu gde se teži maksimalnoj efikasnosti i brizi o sebi, ova terapija se predstavlja kao moderno rešenje koje obećava vidljive rezultate u kratkom vremenu.
Šta je krioterapija i kako utiče na telo?
Hladnoća, istorijski povezana sa trenutnim ublažavanjem bola, prestala je da bude samo kućni lek i postala je sve rasprostranjenija terapeutska praksa. Od kese sa ledom do specifičnih tretmana u specijalizovanim centrima, krioterapija je dobila na značaju kao alat koji se koristi i u sportu i u opštoj nezi tela. Njena primena nije improvizovana, već odgovara konkretnim fiziološkim efektima koji objašnjavaju zašto hladnoća može postati saveznik za oporavak i blagostanje.
Prema objašnjenju Fernanda D’Abunda, specijaliste za sportsku kineziologiju, lokalna krioterapija se koristi kroz različite modalitete kao što su obloge od leda, kriomasaže i kupke. „Sastoji se od primene hladnoće koja aktivira cirkulaciju krvi i poboljšava oksigenaciju mišića i organa“, detaljno navodi stručnjak. Hladnoća izaziva vazokonstrikciju, privremeno smanjujući protok krvi, a po završetku tretmana vazodilatacija omogućava povećanje cirkulacije, podstičući regeneraciju tkiva i ublažavanje bolova u mišićima.
Prednosti i naučni dokazi
Daleko od toga da je reč samo o prolaznom osećaju olakšanja, kontrolisano izlaganje hladnoći naučna zajednica počela je da posmatra sa velikom pažnjom. Različite studije su pokušale da izmere šta se zaista dešava u telu nakon sesije krioterapije. Jedna od najcitiranijih analiza, koju je sproveo Univerzitet Južne Australije (University of South Australia), procenila je uticaj uranjanja u hladnu vodu na više od 3.100 učesnika. Rezultati su pokazali smanjenje nivoa stresa koje se može održati i do 12 sati nakon prakse, uz bolju opštu percepciju blagostanja.
U pogledu oporavka mišića, ističe se da krioterapija pomaže u ubrzavanju procesa koji prate fizički napor, ublažavajući ukočenost. „Iako se uglavnom povezuje sa sportistima, svaka osoba koja je izložena dugim periodima fizičkog stresa, kao što su oni koji rade duge sate u kancelariji ili su izloženi ekstremnim vrućinama u Srbiji, takođe može osetiti njene prednosti“, dodaje D’Abundo. Sportisti poput Usaina Bolta, LeBrona Jamesa i Michaela Phelpsa uvrstili su krioterapiju u svoje rutine, dok slavne ličnosti poput Paris Hilton poseduju sopstvene kriogene komore za negu kože i obnavljanje energije.
Rizici i mere predostrožnosti
Iako krioterapija ima mnogo prednosti, od suštinskog je značaja znati kada i kako bezbedno primeniti hladnoću. D’Abundo naglašava da „krioterapija nije za svakoga i važno je biti oprezan sa već postojećim zdravstvenim stanjima“. Među apsolutnim kontraindikacijama nalaze se kardiovaskularne bolesti, poremećaji cirkulacije, nekontrolisana hipertenzija i respiratorni problemi. Ključno je prepoznati signale tela, poput vrtoglavice ili lupanja srca, koji mogu ukazivati na to da tretman nije adekvatan u tom trenutku. Uz odgovornu primenu, krioterapija ostaje moćan alat za oporavak tela i uma.
