Postoje mali gestovi i fizičke veštine koje deluju potpuno bezopasno, ali izazivaju posebnu radoznalost u svetu psihologije i genetike. Jedna od njih je savijanje jezika. Poznatije kao pravljenje oblika slova „U“, ovo je godinama bio omiljeni trik u školskim klupama. I dok je za neke to samo obična retkost, drugi se pitaju da li iza toga stoji nešto dublje.
Nekada se verovalo da je potpuno savijanje jezika isključivo nasledna osobina. Međutim, nedavne studije sa Univerziteta u Oksfordu demantovale su ovo staro uverenje. Istraživanja pokazuju da se sve ne svodi samo na genetiku. U mnogim slučajevima, uz vežbu ili rane stimulacije, osobe koje prvobitno nisu mogle to da urade, uspevaju da razviju ovu sposobnost. To se direktno povezuje sa kognitivnim razvojem, emocionalnom fleksibilnošću, pa čak i određenim crtama ličnosti.
Neuropsihologija i kontrola emocija
Sa tačke gledišta neuropsihologije, savijanje jezika zahteva preciznu kontrolu mišića jezika i nervnog sistema, posebno hipoglosnog nerva. Ova koordinacija može biti efikasnija kod osoba sa razvijenijom finom motorikom, što je u nekim studijama povezano sa:
- Boljim upravljanjem emocijama.
- Većom svesnošću o sopstvenom telu.
- Kreativnošću i spremnošću na isprobavanje novih stvari.
Savijanje jezika nije funkcionalna potreba. Zbog toga, oni koji to rade obično su se od malih nogu igrali svojim telom na ludički (zabavan) način. Psiholozi ovo povezuju sa istraživačkim mentalitetom i otvorenošću ka otkrivanju novih horizonata. Dakle, sledeći put kada vidite nekoga ko može da napravi ovaj jednostavan trik, znajte da to možda govori o njihovoj kreativnoj prirodi i radoznalom duhu.
