Započinjanje setve u zatvorenom prostoru odličan je način da baštenska sezona krene na vreme, čak i ako vam je na raspolaganju samo prozorska daska. Većina cveća koje se poseje u februaru ili martu procvetaće do sredine jula, dok će setva u aprilu odložiti cvetanje do avgusta ili čak septembra. Guy Barter, glavni hortikulturni savetnik Kraljevskog hortikulturnog društva (RHS), nudi savete na kojima ćete sebi biti zahvalni za nekoliko meseci.
Povrće koje brzo raste, poput zelene salate, sazreće u junu umesto u julu ukoliko počnete ranije. Napunite plitke saksije ili posude za setvu supstratom bez treseta koji je označen kao pogodan za semena. Neki supstrati na pakovanju ne pominju setvu semena, pa su u tom slučaju dobri rezultati manje izvesni.
Pravilna tehnika setve
Nežno učvrstite supstrat dnom slične posude ili namenskim alatom za sabijanje, a zatim ravnomerno pospite seme po površini. Prekrijte ga finim slojem prosejanog supstrata, osim ako u uputstvu na kesici piše da je semenu potrebna svetlost za klijanje – u tom slučaju ga ostavite nepokrivenog. Proces završite nežnim zalivanjem odozgo, koristeći kantu sa finom ružom kako biste blago navlažili supstrat. Semena neće proklijati ako nisu vlažna.
Posejanom semenu je takođe potrebna toplota za klijanje, što se može obezbediti sobnom temperaturom u kući ili sunčevom toplotom u stakleniku. Ipak, idealno je koristiti grejani propagator ili grejnu prostirku podešenu na oko 20°C za brz i zdrav rast. Hladni i vlažni uslovi dovešće do truljenja i gubitaka.
Svetlost kao neophodan faktor
Čim se sadnice pojave, svetlost postaje neophodna. Ako svetlosti nedostaje, što je čest slučaj u propagatorima ili na prozorskim daskama, sadnice postaju „izdužene“ – previsoke i slabašne – što neće dati najbolje biljke. Postavite sadnice na mesto sa što više svetlosti. Iako je napolju previše hladno, čak i nezagrejani staklenik ili hladni okvir mogu se koristiti za veoma otporne biljke poput kupusnjača, nevena i boba, uz eventualno pokrivanje agrotekstilom tokom noći.
Toplije prozorske daske, zimski vrtovi i grejani staklenici neophodni su za osetljive biljke kao što su vodenika i paradajz. Broj biljaka koje možete odgajiti obično je ograničen prostorom koji je dobro osvetljen i topao dok ne prođe opasnost od mraza. Da biste najbolje iskoristili prostor, birajte biljke kojima pogoduje rani početak ili one koje su vam potrebne što pre.
- Spororastuće biljke: Zečji trn i puzavice poput kobee sporije rastu i rani početak je veoma isplativ.
- Brzorastuće biljke: Kosmos i cinija rastu brzo, pa se njihova setva može odložiti do sredine proleća.
- Krupno seme: Tikvice, pasulj i suncokret proizvode velike sadnice i brzo popunjavaju prostor, pa njihovu setvu ostavite za sredinu aprila.
Komercijalni rasadnici često koriste veštačko svetlo kao dopunu dnevnom, a baštovani u Srbiji mogu učiniti isto koristeći dostupne opcije kućnog osvetljenja za biljke. LED svetla su posebno energetski efikasna, ali svaka veštačka rasveta povećava račun za struju. Postavite svetla što je bliže moguće sadnicama i podižite ih kako biljke rastu. Veštačko svetlo može dovesti do bržeg isušivanja supstrata, pa budite spremni na češće zalivanje.
