Rad od kuće, ili home office, prestao je da bude prolazna moda i postao je stabilan način organizacije rada u mnogim sektorima, uključujući i Srbiju. Iako za neke može biti izazovan, mnogi ljudi prijavljuju da se osećaju zadovoljnije i srećnije kada imaju priliku da svoje radne zadatke obavljaju iz sopstvenog doma. Iz ugla psihologije, ovo iskustvo je povezano sa promenama u rutini, većom autonomijom i kvalitetnijim odnosom između privatnog i profesionalnog života.
Prema rečima psihologa i akademika Paule Kaligijuri (Paula Caligiuri), autorke knjige „Live for a Living: How to Create your Career Journey to Work Happier, Not Harder“, fleksibilnost na radnom mestu direktno utiče na percepciju koju osoba ima o svom poslu i svom opštem blagostanju, jer omogućava bolju adaptaciju poslovnih aktivnosti sopstvenom životnom stilu i potrebama.
Zašto rad od kuće donosi osećaj sreće
Brojne studije o radu na daljinu i mentalnom zdravlju potvrđuju da ova modalnost može biti direktno povezana sa većim osećajem sreće na profesionalnom planu. Jedno istraživanje koje je obuhvatilo više od 12.000 zaposlenih otkrilo je da osobe koje rade na daljinu prijavljuju nivoe sreće na poslu do 20% više nego oni koji rade isključivo u kancelariji.
Pored toga, rad na daljinu doprinosi boljem balansu između posla i privatnog života, jer eliminiše ili značajno smanjuje vreme provedeno u prevozu i omogućava veću kontrolu nad ličnim i porodičnim rasporedom. To zauzvrat povećava zadovoljstvo i smanjuje stres, što su dve ključne varijable za emocionalno blagostanje.
Psihološki faktori iza sreće u radu od kuće
Sa emocionalne tačke gledišta, rad od kuće omogućava ljudima veći osećaj autonomije, što psihologija povezuje sa pozitivnim emocijama i jačom unutrašnjom motivacijom. Sistematski pregledi studija ukazuju na to da ovakav način rada može imati pozitivan kratkoročni efekat na opštu percepciju blagostanja, stvaranje fleksibilnijeg radnog okruženja i smanjenje pritiska svakodnevnog putovanja.
S druge strane, ističe se važnost postavljanja jasnih granica između posla i privatnog života kako bi se izbeglo sagorevanje (burnout). Odvajanje fizičkog prostora za rad i poštovanje radnog vremena pomažu da se posao ne „meša“ u aspekte života koji su ključni za negovanje sreće.
Rizici i kako postignuti ravnotežu
Iako je veza između rada od kuće i sreće dobro dokumentovana, psihologija upozorava i na moguće negativne efekte ako se faktori ne uravnoteže pravilno. Na primer, nedostatak socijalne integracije i interakcije sa kolegama može izazvati osećaj izolacije tokom dužeg vremenskog perioda, što može poništiti deo postignutog blagostanja.
Zato kombinovanje dana na daljinu sa prostorima za socijalno povezivanje i održavanje zdravih rutina — kao što su definisano radno vreme, pauze i fizička aktivnost — može dodatno osnažiti prednosti koje rad od kuće donosi ličnoj sreći pojedinca.
