Iako živimo u eri digitalnog plaćanja, građani u našem regionu sve češće odlučuju da drže gotovinu van bankarskih sistema. Vrednost gotovog novca u opticaju beleži značajan rast, a ekonomski stručnjaci ovaj fenomen nazivaju „gomilanjem keša“ (cash hoarding). Umesto da troše, ljudi skupljaju novčanice kao svojevrsno osiguranje za nepredviđene okolnosti.
Prema najnovijim podacima za kraj 2025. godine, vrednost gotovine van banaka porasla je za više od 7% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend je posebno zanimljiv jer se dešava u trenutku kada su kartice i mobilne aplikacije dostupnije nego ikada.
Zašto se vraćamo „slamaricama“?
Istraživanja pokazuju da više od dve trećine građana drži određenu sumu gotovine „za svaki slučaj“. Stručnjaci ističu da gotovina prestaje da bude primarno sredstvo plaćanja i postaje alat za sigurnost. Glavni razlozi za ovakvo ponašanje su:
- Geopolitička nestabilnost: Ratne krize i globalna neizvesnost podstiču ljude da traže opipljivu sigurnost u vidu papirnog novca.
- Strah od pada digitalnih sistema: Potencijalni hakerski napadi ili tehnički kvarovi u bankarskom softveru stvaraju potrebu za fizičkom alternativom.
- Niske kamatne stope na štednju: Pošto banke nude minimalne prinose na depozite, mnogi smatraju da je sigurnije i jednostavnije novac držati pri ruci.
- Potreba za privatnošću: Anonimnost koju nudi gotovina postaje sve cenjenija u svetu gde se svaka digitalna transakcija prati.
Gotovina kao „finansijski jastuk“ za sve generacije
Zanimljivo je da ovaj trend nije rezervisan samo za starije generacije. Iako mladi radije koriste e-banking, i oni prepoznaju vrednost posedovanja gotovine kao faktora psihološke stabilnosti. Prosečan iznos koji se drži u kućnim rezervama varira, ali se najčešće radi o sumama koje mogu pokriti osnovne troškove za mesec ili dva.
Ekonomisti naglašavaju da bi deo ovog trenda mogao biti povezan i sa sivom ekonomijom, ali dominantan motiv kod većine stanovništva ostaje strah od nepredviđenih situacija.
Manje bankomata, ali keš ne nestaje
Iako potreba za gotovinom raste, infrastruktura se menja. Broj bankomata u gradovima je u blagom padu, što banke opravdavaju troškovima održavanja i digitalizacijom. Ipak, centralne banke garantuju da je dostupnost gotovine i dalje na visokom nivou, pokrivajući preko 98% stanovništva.
Zaključak stručnjaka je jasan: gotovina ne nestaje, ona samo menja svoju funkciju. Od sredstva za kupovinu hleba i mleka, ona postaje naš „finansijski padobran“ u svetu koji postaje sve nepredvidiviji.
