Svakog dana u celom svetu popije se više od dve milijarde šoljica kafe. Po popularnosti, ona se takmiči samo sa vodom i čajem, a oko nje se formirao čitav gastronomski svet i ritual, jer je kafa mnogo više od običnog napitka za doručak i užinu. U Srbiji, gde je kafa neodvojivi deo svakodnevice, nova naučna saznanja o njenom uticaju na zdravlje uvek privlače veliku pažnju.
Prednosti kafe daleko prevazilaze jednostavan ukus, što su pokazale brojne studije u poslednjim decenijama. Postojeća naučna literatura dopunjena je studijom objavljenom u novembru 2024. godine, čiji je cilj bio identifikacija veze između konzumiranja kafe i intestinalnog mikrobioma.
Rezultati studije, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Trentu (Italija) i Harvardske škole javnog zdravlja (SAD), pokazuju da redovno konzumiranje kafe očigledno menja sastav intestinalne mikrobiote, favorizujući prisustvo određene bakterije, Lawsonibacter asaccharolyticus. Ovaj rad, sa nivoom detalja bez presedana, počinje da otkriva koji mikroorganizmi reaguju na određene namirnice i kako ove promene mogu uticati na zdravlje u celini.
Analiza se zasnivala na podacima iz više od 54.000 uzoraka intestinalnog mikrobioma iz 45 zemalja, koji uključuju i zdrave odrasle osobe i osobe sa različitim oboljenjima. Najjača veza otkrivena je za vrstu Lawsonibacter asaccharolyticus, čija se brojnost povećala za 4,5-8 puta kod osoba koje piju više kafe, u poređenju sa onima koji nisu konzumirali kafu.
Efekat kafe bez kofeina
Da bi se isključio kofein kao jedini faktor koji utiče na situaciju, efekti kafe bez kofeina su analizirani odvojeno. Rezultati su pokazali da je povećanje broja L. asaccharolyticus primećeno i u slučaju konzumiranja kafe bez kofeina, što sugeriše učešće u ovoj korelaciji drugih jedinjenja karakterističnih za kafu. Prema autorima, „ova interakcija je u velikoj meri nezavisna od kofeina“.
Tim je takođe sproveo laboratorijske eksperimente u kontrolisanim uslovima. Uzgajanjem L. asaccharolyticus u podlogama obogaćenim različitim napicima od kafe (uključujući moku, rastvorljivu kafu i njihove verzije bez kofeina), otkrili su da je rast bakterija porastao pri koncentracijama kafe, dostižući prosečan porast od 350% u odnosu na kontrolu.
Sledeći korak biće da se utvrdi da li blagotvorni efekti pripisani kafi, kao što su smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i određenih oblika raka, mogu biti delimično određeni efektom bakterije Lawsonibacter asaccharolyticus na metabolizam polifenola i drugih jedinjenja.
