Kada mašine počnu da misle umesto nas
Zamislite da jednog dana jednostavno prestanemo da razmišljamo. Ne zato što nam je to neko zabranio, već zato što više nema potrebe – jer postoji nešto što donosi odluke umesto nas brže, ljubaznije i opasno uverljivo. Biranje bi postalo suvišno, a sumnja čisti gubitak vremena. Ova ideja se pojavljuje u popularnoj seriji Pluribus, koju je kreirao Vince Gilligan, a koja opisuje svet u kojem se individualne odluke stapaju u kolektivni um, ne kao pretnja, već kao udobno rešenje.
Nešto slično počinje da se dešava i u našoj stvarnosti. Veštačka inteligencija (AI) više nije samo tehnološki napredak koji optimizuje zadatke; ona postaje „štaka“ koja transformiše način na koji donosimo odluke i procesuiramo informacije. Dok nas delegiranje zadataka mašini brže dovodi do cilja, postavlja se pitanje: šta se dešava sa našim kognitivnim sposobnostima kada prestanemo da prelazimo put sopstvenim razmišljanjem?
Kognitivni sedentarizam i zaboravljanje sopstvenog rada
Nauka je počela da identifikuje ovaj fenomen pod nazivom kognitivni sedentarizam. Studija koju je sproveo MIT Media Lab pruža fascinantan uvid u to šta se dešava kada se razmišljanje potpuno prepusti algoritmima. Učesnici koji su se oslanjali isključivo na generativnu inteligenciju za pisanje pokazali su značajno manju aktivaciju delova mozga zaduženih za memoriju i rezonovanje. Najšokantnije je bilo njihovo ponašanje nakon zadatka: većina nije mogla da se seti niti da objasni sadržaj koji su upravo „stvorili“. Bez kognitivnog napora, informacija se ne integriše – ona samo prolazi kroz nas.
Ovo se bitno razlikuje od korišćenja pretraživača. Kada tražimo informacije na internetu, mi čitamo, procenjujemo, odbacujemo i donosimo odluke, što drži mozak aktivnim. Kada dobijemo gotov rezultat, gubimo taj proces učenja i osećaj autorstva nad sopstvenim radom.
Paradoks efikasnosti: Bolje ocene, manje znanja
U obrazovanju se javlja fenomen poznat kao metakognitivna lenjost. Studija objavljena u časopisu British Journal of Educational Technology pokazala je da su studenti koji su koristili ChatGPT dobijali bolje ocene, ali nisu naučili više od onih koji ga nisu koristili. Finalni proizvod je bio bolji, ali proces učenja je stagnirao. Razlog leži u smanjenju truda potrebnog za planiranje i strukturiranje misli.
Sociolog Michael Gerlich ovaj proces naziva „kognitivno rasterećenje“ (cognitive offloading). Njegova analiza nad više od 600 učesnika pokazala je direktnu korelaciju: što više mentalnih zadataka prebacujemo na AI, to manje koristimo kritičko mišljenje. Rizik nije u tome što tehnologija misli umesto nas, već u tome što nas navikava da izbegavamo napor potreban za samostalnu analizu informacija.
Rešenje: Sokratovski pristup tehnologiji
Rešenje nije u odbacivanju tehnologije, već u uvođenju namernih „frikcija“. Umesto da od AI tražimo potvrdu onoga što već mislimo (npr. „objasni mi zašto je ovaj zakon dobar“), treba je koristiti za izazove. Postavljanje pitanja koja teraju na kritičku analizu, identifikovanje kontradikcija i traženje objektivnih prigovora može aktivirati ljudsko prosuđivanje umesto da ga uspava.
- Tražite argumente protiv: Neka vam AI pomogne da vidite drugu stranu medalje.
- Analizirajte pretpostavke: Tražite od algoritma da identifikuje skrivene pristrasnosti u tekstu.
- Koristite AI kao mentora, a ne kao izvršioca: Fokusirajte se na proces učenja, a ne samo na krajnji rezultat.
Ako ne povratimo svoju mentalnu autonomiju, rizikujemo da postanemo pojednostavljena verzija korisnika kakvu tehnologija očekuje. Izazov nije nadmetanje sa brzinom mašine, već korišćenje te brzine da oslobodimo prostor za dublje ljudsko razmišljanje.
