Često nas tek na kraju zime sustigne realnost energetskih troškova. Dok su radijatori mesecima radili punom parom kako bi nadoknadili spoljašnju hladnoću, pogledi se sa strepnjom okreću ka brojilima. U ovoj poteri za rasipanjem energije, odmah pomislimo na izolaciju potkrovlja, loše zaptivene prozore ili onaj stari rešo ostavljen uključen u gostinskoj sobi. Međutim, postoji tihi krivac, prisutan u apsolutno svakoj kuhinji u Srbiji, koji krišom troši kilovat-sate, danju i noću, bez prestanka.
Ova stavka troška ne dolazi od grejanja, već od aparata koji verovatno zauzima centralno mesto u kuhinji: frižidera. Nedavno otkriće baca svetlo na jedan gest održavanja koji je detinjasto jednostavan, ali ga ogromna većina domaćinstava zaboravlja. Običan pogled na zadnju stranu mašine može otkriti pravu termičku anomaliju sposobnu da „zapali“ račun. Dobra vest? Nisu vam potrebni ni komplikovani alati ni intervencija profesionalca da biste rešili problem, već samo nekoliko minuta pažnje.
Fatalni zaborav skriven na poleđini vašeg uređaja
Kada opremamo kuhinju ili instaliramo novi frižider, prvi refleks je da ga gurnemo uz zid kako bismo uštedeli prostor i poravnali frontove nameštaja. Jednom postavljen, ovaj masivni aparat se neće pomeriti, ponekad i čitavu deceniju. Pedantno čistimo unutrašnje police, odleđujemo komoru za led, brišemo vrata sunđerom, ali ono što se dešava iza kulisa ostaje potpuno nevidljivo i nepristupačno. Upravo tu leži problem. Ova mračna i skučena zona, zaglavljena između zadnje strane aparata i kuhinjskog zida, postaje idealno igralište za progresivno i štetno nakupljanje prljavštine.
Crna rešetka koju svi ignorišu od instalacije
Ako bismo se potrudili da izvučemo aparat, otkrili bismo tehnički element ključan za rad rashladnog ciklusa: kondenzator. Reč je o onoj velikoj crnoj metalnoj rešetki, često u obliku zmije, koja zauzima veći deo zadnje strane. Za razliku od veoma novih ili ugradnih modela koji ponekad skrivaju ove toplotne razmenjivače unutar zidova, velika većina kućnih aparata u Srbiji poseduje ovu vidljivu rešetku. Njena funkcija je vitalna: ona mora da izbaci toplotu izvučenu iz unutrašnjosti frižidera u ambijentalni vazduh kuhinje. To je, na neki način, toplotni izduvnik mašine. Ipak, to je verovatno deo kuće koji se najmanje gleda.
U kuhinjskom okruženju, vazduh nije pun samo klasičnih čestica; on nosi i mikročestice masnoće od kuvanja i vlage. Ova mešavina se polako taloži na cevima kondenzatora. Tokom nedelja, meseci i godina, ovaj sloj postaje lepljiv i privlači „mace“ prašine, dlake kućnih ljubimaca i tekstilna vlakna. Ono što počinje kao blagi sivi veo, neumitno se pretvara u debeo, paperjast i kompaktan sloj. Niko to ne vidi, ali ovo nakupljanje stvara strašnu fizičku barijeru oko metala, radikalno menjajući svojstva aparata.
Kada prljavština guši motor i naduvava račun
Ključno je razumeti da frižider ne „proizvodi“ hladnoću; aparat se zadovoljava time što oduzima toplotu od namirnica da bi je izbacio napolje. Da bi ovaj termodinamički ciklus funkcionisao, razmena sa vazduhom u prostoriji mora biti optimalna. Kada je rešetka zapušena, fizika se sveti. Toplota, koja bi trebalo da se prirodno rasipa u vazduh kuhinje, ostaje zarobljena oko cevi. Frižider se tada nalazi u paradoksalnoj situaciji: pokušava da napravi hladnoću unutra, dok je nesposoban da izbaci toplotu napolje.
Prašina deluje tačno kao izolacioni kaput. Ona zarobljava kalorije na nivou kondenzatora. Rashladni fluid, koji bi trebalo da se tečni hladeći se u ovoj rešetki, ne uspeva da dovoljno spusti temperaturu. Kao posledica toga, kompresor, odnosno motor frižidera, dobija naredbu da nastavi da radi. On se napreže, greje i produžava svoje cikluse rada daleko iznad normale kako bi pokušao da dostigne temperaturu koju zahteva termostat.
Ušteda i do 30% prema podacima stručnjaka
Posledice na računu za struju su trenutne i često potcenjene. Motor koji radi duže i jače mehanički troši više energije. Prema podacima ADEME-a (Francuske agencije za ekološku tranziciju), aparat čija je zadnja rešetka zaprljana može videti povećanje potrošnje električne energije u proseku za 30%. Na aparatu koji radi 24 sata dnevno, 365 dana u godini, ovo opterećenje na kraju značajno opterećuje godišnji budžet. To je potpuno nepotreban trošak, jer ne donosi nikakav dodatni komfor; to je čisti energetski gubitak zbog običnog nedostatka održavanja.
Metoda ekspresnog čišćenja
Srećom, rešenje je podjednako jednostavno koliko i efikasno. Nema potrebe za zamenom aparata ili pozivanjem specijalizovanog tehničara. Ova operacija održavanja može se obaviti za nekoliko minuta. Idealno bi bilo da se nađe u kalendaru velikog prolećnog čišćenja ili da se obavlja barem jednom godišnje. Ipak, pošto se radi o električnom aparatu, važno je poštovati određenu proceduru:
- Isključite aparat: Pre nego što uopšte pomerite frižider, obavezno izvucite utikač iz zida. Rad bez napona garantuje potpunu bezbednost.
- Pažljivo pomeranje: Izvucite aparat polako, pazeći na pod i dužinu kabla.
- Usisivač ili suva četka: Najbrži način je korišćenje usisivača sa tankim nastavkom. Pažljivo pređite preko metalnih cevi. Za tvrdokorniju prljavštinu koristite suvu četku sa mekim vlaknima.
- Bez vode: Strogo je zabranjeno korišćenje vode ili tečnih proizvoda koji bi mogli oštetiti električne komponente.
Jednom kada je crna metalna rešetka oslobođena sivog sloja, promena je skoro trenutna. Toplota slobodno izlazi, fluid se pravilno hladi, a ciklus hlađenja vraća svoju prvobitnu ravnotežu. Osim manjeg računa, ovaj gest produžava i životni vek kompresora, sprečavajući skupe kvarove i preuranjenu zamenu uređaja.
