Sve češća pojava u ordinacijama i školama
Emocionalna nelagoda kod dece i adolescenata prestala je da bude izuzetak i postala je sve učestalija scena u ordinacijama, školama i javnim bolnicama. Depresija, uporna anksioznost, razdražljivost, povlačenje u sebe i, u najtežim slučajevima, suicidalne misli, danas se javljaju u sve ranijem uzrastu. Ono što posebno brine stručnjake jeste činjenica da se ove manifestacije ne poklapaju uvek sa klasičnim modelima koje odrasli prepoznaju.
U Argentini, službe za mentalno zdravlje dece i adolescenata beleže kontinuirani porast upita. Na Pedijatrijskom odeljenju Hospital de Clínicas Univerziteta u Buenos Ajresu (UBA), timovi upozoravaju na povećanje potražnje za uslugama mentalnog zdravlja od skoro 30%, pri čemu su pacijenti sve mlađa deca. Lokalne vlasti u Buenos Ajresu izvestile su da se beleži više od jedne hospitalizacije deteta dnevno zbog rizika od samoubistva, a u 90% slučajeva reč je o adolescentima.
Globalni fenomen i statistike
Ovaj fenomen nije izolovan. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), jedan od sedam mladih ljudi uzrasta od 10 to 19 godina pati od nekog oblika mentalnog poremećaja. To predstavlja čak 15% globalnog tereta bolesti u ovoj starosnoj grupi. Depresija i anksioznost su među vodećim uzrocima invaliditeta kod mladih, dok je samoubistvo treći vodeći uzrok smrti kod osoba od 15 do 29 godina.
- Anksioznost: Pogađa oko 4,1% mlađih adolescenata (10-14 godina) i 5,3% onih starijih (15-19 godina).
- Depresija: Pogađa 1,3% mlađih i 3,4% starijih adolescenata.
- Dugoročne posledice: Netretirani poremećaji imaju tendenciju da se produže u odraslo doba, utičući na fizičko zdravlje i radnu sposobnost.
Novi načini izražavanja bola
Psihijatrica Silvia Ongini iz bolnice Hospital de Clínicas ističe da su se konsultacije promenile u odnosu na period od pre deset godina. Danas deca depresiju često ne pokazuju kroz tugu, već kroz konstantnu razdražljivost, nisku toleranciju na frustraciju, česte napade besa, impulsivnost ili promene u spavanju i ishrani. „Nisu sva deprimirana deca tužna, niti su sva tužna deca deprimirana“, objašnjava Ongini.
Kod adolescenata se javlja povlačenje, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije voleli i osećaj praznine. Digitalni ekosistem igra ključnu ulogu u ovome. Konstantna izloženost ekranima i algoritmi koji favorizuju pasivno konzumiranje sadržaja smanjuju prostor za kritičko razmišljanje i razgovor. Termini poput brainrot ili social battery ulaze u svakodnevni govor mladih kako bi opisali emocionalni umor i izolaciju.
Važnost prisustva odraslih i rana detekcija
Stručnjaci iz organizacije Chicos.net ističu da mladi ne traže potpunu zabranu tehnologije, već pratnju. Deca cene vreme provedeno u sportu, kreativnosti i razgovoru licem u lice kada uspeju da naprave pauzu od ekrana. Ključna poruka je da rana detekcija i traženje stručne pomoći mogu značajno promeniti putanju razvoja deteta.
U Srbiji, kao i širom sveta, roditelji i nastavnici treba da obrate pažnju na nagle promene u ponašanju i školskom uspehu. Škola ostaje strateško mesto za prepoznavanje ranih znakova upozorenja. Depresija je stanje u kojem psihijatrija i psihologija mogu mnogo da pomognu, a strah od stigme ili etikete ne bi smeo da odloži posetu stručnjaku koji može olakšati patnju deteta.
