Najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma potvrđuje da u eri sveprisutne automatizacije, ključnu ulogu na tržištu rada preuzimaju kreativnost, održivost i liderstvo. Veštačka inteligencija je ubrzala procese u kojima puko tehničko znanje više nije dovoljno za opstanak u modernom radnom okruženju.
Ove „veštine nove ekonomije“ podeljene su u tri ključna stuba: digitalne, zelene i veštine usmerene na čoveka. Upravo ove poslednje, koje se oslanjaju na međuljudsku interakciju, kritičko donošenje odluka i razumevanje konteksta, postaju najvrednija valuta na tržištu rada, naročito u zemljama u razvoju poput Srbije.
Zašto su ljudske veštine postale prioritet?
Izveštaj predviđa da će do 2030. godine veštačka inteligencija zameniti rutinske zadatke u gotovo svim profesijama. Dok mašine preuzimaju tehničke procese, ljudima ostaju kompleksni zadaci koji zahtevaju empatiju, otpornost na stres i fleksibilnost. Potražnja za liderstvom i društvenim uticajem raste u svim sektorima, ali realnost na terenu pokazuje da obrazovni sistemi još uvek ne prate ovaj tempo.
Iako poslodavci tvrde da su im potrebni ljudi spremni na stalno učenje i prekvalifikaciju, istraživanja pokazuju da je upravo želja za učenjem jedna od najslabije razvijenih kompetencija među zaposlenima. Tržište traži promenu, ali temelji za sistematski razvoj ovih „mekih veština“ (soft skills) još uvek nisu stabilni.
Izazovi u merenju i sertifikaciji veština
Jedan od najvećih problema je kako izmeriti veštinu poput empatije ili saradnje. Za razliku od tehničkog znanja, ove veštine su subjektivne i zavise od kulture tima ili institucije. U našem regionu, gde se pojmovi poput prilagodljivosti i upornosti često koriste naizmenično, nedostatak zajedničkog standarda otežava proces zapošljavanja i napredovanja.
Škole su trenutno slaba tačka ovog lanca. PISA testiranja pokazuju da manje od polovine učenika uspešno rešava zadatke koji zahtevaju originalne ideje ili kritičko preispitivanje informacija. Takođe, podaci govore da je samo mali broj nastavnika obučen da integriše socijalno-emocionalno učenje u svakodnevnu nastavu.
Budućnost rada: Razvijati, proceniti, sertifikovati
Svetski ekonomski forum predlaže novi pristup zasnovan na tri glagola: razviti, proceniti i sertifikovati. Cilj je stvoriti pouzdan ekosistem gde se osoba posmatra u celini, koristeći simulacije, projekte i digitalne portfolije umesto suvoparnih testova znanja. Tehnologija, poput virtuelne stvarnosti (VR), može pomoći u vežbanju teških pregovora ili donošenja odluka pod pritiskom, ali ne sme postati prečica koja slabi ljudsku refleksiju.
Konačni cilj je da se ljudske veštine transformišu u nešto prenosivo i priznato, možda čak i putem blockchain tehnologija za verifikaciju kompetencija. Budućnost rada ne zavisi samo od toga koliko dobro razumemo veštačku inteligenciju, već koliko uspešno negujemo ono što nas čini ljudima – sposobnost da se povežemo, stvaramo i donosimo odluke koje menjaju svet na bolje.
