Nedavno istraživanje zlatnih predmeta u Grčkoj donelo je fascinantna otkrića o mikenskom svetu nakon propasti palata, otkrivajući neobične solarne simbole koji povezuju Egejsko more sa dalekim krajevima Evrope. Dva pogrebna ukrasa pronađena na Kefaloniji postala su predmet detaljne analize koja je omogućila stručnjacima da revidiraju njihovu ikonografiju i tehniku izrade.
Istraživanje postavlja nova pitanja o poreklu predstavljenih motiva i načinu na koji su određene zajednice integrisale strane elemente u sopstvenu tradiciju. Ovo otkriće predstavlja ključni izvor za praćenje kontakata i razmena na Mediteranu i šire, pokazujući koliko su drevne civilizacije bile međusobno povezane.
Iznenađenje u Grčkoj: Šta predstavljaju ovi simboli?
Prvi utisak o nalazu sa Kefalonije leži u prirodi dekorativnih simbola na dva zlatna predmeta. Oba su pronađena u nekropolama regije Livato, na jugozapadu ostrva, i datiraju se između 12. i 11. veka pre nove ere. Istraživanje je objavljeno u uglednom časopisu European Journal of Archaeology.
Jedan od predmeta potiče sa lokaliteta Mazarakata i predstavlja fragment zlatnog diska prečnika oko 12 centimetara. Njegova površina prikazuje koncentrične krugove u reljefu, motiv koji nije uobičajen u tradicionalnom mikenskom zlatarstvu. Drugi predmet, pronađen u Lakitri, dugačak je skoro 10 centimetara i ukrašen je solarnim točkom sa četiri paoka upisanim u krug.
Poreklo solarnih simbola i veza sa Evropom
Najrelevantnija karakteristika ovih predmeta je poreklo njihovih dekorativnih motiva. Koncentrični krugovi i solarni točak nisu deo tradicionalnog mikenskog simboličkog repertoara. Uporedna analiza ih jasno povezuje sa solarnim simbolima dokumentovanim u severnoj i centralnoj Evropi tokom bronzanog doba. U tim regionima, solarna ikonografija imala je snažnu kosmološku vrednost, povezanu sa dnevnim ciklusom sunca.
Najbliže paralele komadima sa Kefalonije ne nalaze se u Egeju, već u Italiji, posebno na zlatnim diskovima iz Gualdo Tadino u Umbriji i Rocavecchia u Apuliji. Ovi italijanski primeri interpretiraju se kao lokalne adaptacije centralnoevropskih tradicija. Prisustvo sličnih motiva u Grčkoj ne može se objasniti kao slučajnost, već kao rezultat stalnih kulturnih kontakata.
Funkcija i simbolika: Više od običnog nakita
Istraživanje odbacuje mogućnost da su ovi ukrasi bili puki uvozni predmeti. Na primer, predmet iz Lakitre kombinuje solarni točak evropske tradicije sa elementima mikenskog dekorativnog jezika. Njegove volute podsećaju na motiv ljiljana, a tehnika savijanja ivica karakteristična je za lokalno zlatarstvo. Naučnici veruju da je ovaj predmet mogao služiti kao obloga za dršku ogledala ili malog bodeža, što mu daje dodatnu ritualnu vrednost.
Prema rečima autorke studije, Christine Souyoudzoglou-Haywood, ovi ukrasi odražavaju intenziviranje kontakata na velike udaljenosti i sposobnost lokalnih zajednica da integrišu spoljne uticaje. Kefalonija je očigledno zauzimala stratešku poziciju na pomorskim rutama koje su povezivale Egejsko more sa Jadranom i srcem Evrope.
