Više od polovine Srba danas priznaje da ima višak kilograma. Konkretno, 52,6% populacije između 18 i 65 godina smatra da teži barem pet kilograma više nego što je preporučljivo, što je brojka koja se veoma približava kliničkoj stvarnosti. Prema indeksu telesne mase (BMI) navedenom u prethodnim studijama, 57,7% Srba u tom uzrastu ima prekomernu težinu ili gojaznost.
Ovi podaci potiču iz nacionalne ankete „Autopercepcija telesne težine i suočavanje sa prekomernom težinom i gojaznošću“, koju je predstavila organizacija OPEN Srbija. Istraživanje odražava značajnu promenu u tome kako društvo posmatra sebe kada se govori o gojaznosti, težini i zdravlju.
Ovaj viši nivo svesti predstavlja prekretnicu u odnosu na prethodne studije, u kojima su mnogi ljudi težili da potcene svoju stvarnu težinu. Sada su percepcija i klinička stvarnost mnogo usklađenije: kako raste BMI, tako raste i osećaj viška kilograma. „Nalazimo se pred prilikom da svest pretvorimo u rano delovanje. Veća samosvest olakšava spremnost na promenu“, objašnjava doktor Fransisko J. Tinahones, portparol OPEN Srbija.
Mršavljenje je često, ali održavanje težine nije
Anketa sprovedena na osnovu 2.546 intervjua sa odraslom populacijom pokazuje da je gubitak težine uobičajen, posebno među osobama sa gojaznošću, ali je dugoročno održavanje te težine i dalje glavna prepreka. Među onima sa teškom gojaznošću, 30,1% je sprovelo šest ili više dijeta tokom života, a skoro polovina smatra da su njihovi pokušaji mršavljenja bili delimično ili potpuno neuspešni. Najčešća emocija nakon neostvarenog cilja je frustracija, prisutna u svakom drugom slučaju.
Ovaj obrazac potvrđuje ideju da gojaznost nije pitanje trenutka niti nedostatka volje. „Podaci naglašavaju potrebu da se gojaznost razume kao hronična bolest koja zahteva kontinuiran pristup: medicinski, psihološki i nutritivni tretman“, naglašava doktorka Susana Monereo, takođe portparol OPEN Srbija.
Emocionalni i društveni uticaj gojaznosti
Život sa gojaznošću ne utiče samo na vagu, već i na emocionalno i socijalno blagostanje. Studija otkriva da dve od tri osobe sa teškom gojaznošću prijavljuju tugu ili melanholiju, više od polovine ima probleme sa spavanjem, a 41,3% konstantan osećaj napetosti. Uprkos tome, samo 14,4% je dobilo preporuku za psihološku podršku.
Uticaj se primećuje i na radnom mestu. Osobe sa teškom gojaznošću imaju stopu nezaposlenosti od 21,4%, što je skoro dvostruko više od populacije sa normalnom težinom (11,3%). „Ovi rezultati pokazuju da težina kažnjava u svetu rada“, tvrdi doktorka Monereo.
Četiri načina suočavanja sa gojaznošću
Jedan od najnovijih aspekata izveštaja je razbijanje ideje o homogenoj gojaznosti. Analiza identifikuje četiri profila suočavanja: preopterećeni, istrajni, bezbrižni i odlučni. Svaki od njih odražava različita životna iskustva, nivoe nelagode i stavove prema gubitku težine. Ova raznolikost objašnjava zašto svi ne reaguju isto na dijete ili opšte preporuke i zašto stručnjaci insistiraju na personalizaciji strategija za mršavljenje i brigu o zdravlju.
Iako je zdravlje glavna motivacija za pokušaj mršavljenja, studija upozorava da mnogi ljudi reaguju tek kada se pojavi fizički bol, a ne preventivno. Oko 65,6% započinje dijetu kako bi sprečilo zdravstvene probleme, dok 28,4% to čini da bi izbeglo nelagodu pri obavljanju fizičkih aktivnosti. Stručnjaci se slažu da je rana intervencija, uz zdravstvenu pratnju i održive promene navika, ključna za postizanje trajnih rezultata.
