Vrućina, dehidratacija i intenzivna svetlost značajno povećavaju rizik od napada migrene tokom leta, upozoravaju stručnjaci. Krize migrene u ovom periodu često postaju učestalije i ozbiljnije zbog uticaja okoline i varijacija u svakodnevnom životu. Eksperti sa Nacionalnog instituta za neurologiju i neurohirurgiju u Meksiku potvrđuju da prilagođavanje određenih navika može značajno smanjiti uticaj ovih faktora i poboljšati kvalitet života onih koji pate od ovog neurološkog poremećaja.
Migrena je onesposobljavajuće stanje koje pogađa milione ljudi širom sveta. Pored tipičnog pulsirajućeg bola u glavi, ona obično izaziva pojačanu osetljivost na svetlost, zvukove, mirise i pokrete, što otežava svakodnevno funkcionisanje.
Letnja vrućina direktno utiče na nervni sistem. Telo koristi znojenje za regulaciju temperature, ali kada stepeni porastu, hipotalamus naređuje širenje krvnih sudova blizu kože kako bi se olakšao gubitak toplote. Kod osoba sa migrenom, ovi sudovi i povezani nervi su posebno osetljivi: dilatacija izaziva upalu koju mozak interpretira kao intenzivan bol.
Osetljivost na svetlost i promene u rutini
Osetljivost na odsjaj se primetno povećava tokom leta. Intenzivna svetlost i refleksije mogu pokrenuti krizu kod pacijenata. Senzorni putevi bola, posebno talamus i vizuelni korteks, preterano reaguju na svetlost, naročito na povremene bljeskove ili svetlosne pokrete. Plava svetlost ili sunčeva refleksija na ekranima dodatno otežavaju obradu informacija u mozgu i pogoršavaju simptome.
Promene rutine tokom odmora su još jedan faktor koji intenzivira poremećaj. Mozak pogođen migrenom loše reaguje na modifikacije; spavanje u različito vreme, preskakanje obroka ili promena nivoa stresa povećavaju verovatnoću za napad. U Srbiji, gde su letnje temperature često ekstremne, pacijenti moraju biti posebno oprezni.
Dehidratacija i atmosferski pritisak
Dehidratacija predstavlja jedan od ključnih okidača u toplim mesecima. Prilikom gubitka tečnosti, mozak se može blago smanjiti u volumenu, što stvara tenziju na mestima spajanja sa lobanjom i pojačava bol. Održavanje adekvatne hidratacije pomaže u prevenciji ovog efekta. Takođe, fenomeni poput grmljavina, polena i varijacija u atmosferskom pritisku utiču na pacijente, podstičući proizvodnju histamina, supstance koja može izazvati napade kod predisponiranih osoba.
Mere za prevenciju migrene
Među glavnim preporukama za letnju sezonu su organizacija aktivnosti na otvorenom u najhladnijim delovima dana, ograničavanje izlaganja suncu, nošenje šešira i naočara sa specifičnim filterima protiv odsjaja. Unos tečnosti sa elektrolitima je ključan za suzbijanje dehidratacije. Održavanje redovnog rasporeda spavanja i ishrane, uz dijetu bez viška šećera i prerađenih proizvoda, doprinosi smanjenju rizika.
Pravilno čuvanje lekova tokom putovanja je takođe neophodno. Lekovi se moraju držati dalje od direktnog sunca ili toplote, poput pregrade u automobilu. Vođenje dnevnika napada, u kojem se beleže temperatura, vlažnost i fizička aktivnost, pruža korisne informacije neurologu u Srbiji za izradu personalizovanog plana lečenja.
